О развоју пољопривреде на територији општине Бојник смо разговарали са Ивицом Јовановић, председником буџетског фонда за развој пољопривреде општине Бојник. У Бојнику је тренутно регистровано око 1600 пољопривредних газдинстава, нека су регистрована као комерцијална газдинства а друга су прешла у пасивни статус. Већина газдинстава има активан статус и бави се комерцијалном производњом и могу да остваре право на субвенције по хектару, општинске субвенције али и субвенције министарства.
Нека домаћинства су ушла у процес трансформације у органску производњу, али су малобројни и могло би се рећи да су то почеци. Двадесетак произвођача се пријављује за органску производњу, углавном произвођачи јагоде и малине али има и неколико сточара.
Старосна структура носиоца пољопривредних газдинстава је лоша, генерално Бојник је општина са старачким становништвом а томе треба додати и традицију да је носилац газдинства најстарија мушка глава у кући. Стари тешко мењају своје навике у раду и не прихватају савремене методе производње. Добра страна је да млади изузетно добро реагују када им се укаже поверење и препусти вођење газдинства, покажу се вредни, одговорни и спремни да пређу са једне производње на другу, исплативију, боље се информишу и више конкуришу за различите субвенције али и примењују савременије агротехничке мере у производњи, истиче наш саговорник.
Млађи пољопривредници се више опредељују за воћарску производњу и то гајење јагодичастог воћа. Код производње јагодичастог воћа уложена средства се враћају много брже уз то могу тиме да се баве и ако су запослени па им пољопривреда представља допунску делатност.
Млађи пољопривредници се ређе опредељују за сточарство због тога што је оно захтевније. Неко мора свакодневно да буде око стоке, стока мора да се храни више пута дневно, а мора се бавити и ратарством да би се произвела храна за ту стоку. За сточарство се опредељују домаћинства у којима има више радно способних генерација па има ко да брине о стоци док су други на њиви.
Ивица Јовановић истиче да постаје очигледно преусмеравање са сточарске и ратарске производње на воћарство, а од воћарства повећавају се површине под јагодичастим воћем где год има могућности за наводњавање а тамо где нема и даље се гаји Облачинска вишња и шљива. Велика је заинтересованост за сертификовани садни материјал јагоде и малине, што је и добро, истиче Ивица Јовановић, због тога што се уложена средства у рецимо јагоду враћају кроз род већ прве године док шљиву и вишњу треба сачекати до првог рода 2-3 године. Зато не изненађује да се тренутно највише тражи сертификован садни материјал јагоде и малине.
Ове су године пољопривредници имали проблема због тога што 3 месеца није било ни капи кише, па је било проблема са наводњавањем , изданци малине су били лоши а некима су се малињаци и осушили. Проблем су имали и сточари па су изводили стоку до појила или цистернама дотеривали воду. Промена климе није утицала само кроз недостатак кише већ и кроз касне пролећне мразеве који су преполовили род скоро свог воћа.
Сточарство је генерално у стагнацији . Овде су се раније гајиле музне краве и товили бикови, то је сада у стагнацији као и свињарство. Козе и овце су свој на своме док је једино у успону живинарство и производња конзумних јаја. На смањење броја музних крава утиче лоша откупна цена млека у тој мери да почињу да се гасе мини фарме. Кланицама се продају музне краве са ХБ бројевима добре генетике због нерентабилности производње.
На територији општине Бојник има десетак рибњака у којима се гаји шаранска риба. Досадашња искуства показују да производња шаранске рибе може бити рентабилна на овом подручју.
На Радан планини породица Вучелић гаји крдо говеда расе Ангус по систему крава теле. Ова раса говеда је веома самостална, цео дан је на испаши већи део године, крава се сама отели и увече доведе теле кући. Не захтевају велико ангажовање људи око њих а испаша им је довољна. Њихово месо је изузетно цењено па су зато телад и говеда ове расе за око трећину скупљи од других и што је најважније производња је рентабилна. Управо због тога Ивица Јовановић препоручује гајење ових говеда тамо где не може да се бави другим видом пољопривреде а пашњаци су доступни.
На Радану постоји још једна изузетна фарма а то је фарма свиња Мангулица. Одржавају број свиња на око 1000 комада. Не треба ни говорити о томе колико је здраво месо и маст мангулице. Мангулица има много доброг холестерола тако да су њена сланина и маст у ствари изузетно укусан лек за људе са повишеним ЛДЛ холестеролом и права благодет за гурмане.
На подручју Бојника није развијена пластеничка производња без обзира што за то има добрих услова. Није ни велики број произвођача који поврће гаје у пластеницима а ко ради има до 4-5 пластеника. Издваја се Славиша Николић из села Придворица који је ове године поставио двадесетак пластеника у којима већ гаји поврће, тренутно зелену салату, а планира да и на парцели са јагодом албом постави пластеник и јагоду гаји у заштићеном простору.
По мишљењу Ивице Јовановића гајење воћа и поврћа под пластеником има бројне предности и у плану је организовање едукације пољопривредника у оквиру зимске школе у циљу промоције производње у заштићеном простору, под пластеником, али кад ситуација са короном то дозволи. Истиче и изузетно добру сарадњу са саветодавцима Пољопривредне саветодавне службе у Лесковцу који традиционално један дан своје зимске школе организују у Бојнику.
“ Чланак је урађен у оквиру пројекта “ ФАБРИКЕ НА ОТВОРЕНОМ “ , који суфинансира општина Бојник, а реализује Радан Пуста Река портал. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.“
РАДАН ПУСТА РЕКА