O razvoju poljoprivrede na teritoriji opštine Bojnik smo razgovarali sa Ivicom Jovanović, predsednikom budžetskog fonda za razvoj poljoprivrede opštine Bojnik. U Bojniku je trenutno registrovano oko 1600 poljoprivrednih gazdinstava, neka su registrovana kao komercijalna gazdinstva a druga su prešla u pasivni status. Većina gazdinstava ima aktivan status i bavi se komercijalnom proizvodnjom i mogu da ostvare pravo na subvencije po hektaru, opštinske subvencije ali i subvencije ministarstva.
Neka domaćinstva su ušla u proces transformacije u organsku proizvodnju, ali su malobrojni i moglo bi se reći da su to počeci. Dvadesetak proizvođača se prijavljuje za organsku proizvodnju, uglavnom proizvođači jagode i maline ali ima i nekoliko stočara.
Starosna struktura nosioca poljoprivrednih gazdinstava je loša, generalno Bojnik je opština sa staračkim stanovništvom a tome treba dodati i tradiciju da je nosilac gazdinstva najstarija muška glava u kući. Stari teško menjaju svoje navike u radu i ne prihvataju savremene metode proizvodnje. Dobra strana je da mladi izuzetno dobro reaguju kada im se ukaže poverenje i prepusti vođenje gazdinstva, pokažu se vredni, odgovorni i spremni da pređu sa jedne proizvodnje na drugu, isplativiju, bolje se informišu i više konkurišu za različite subvencije ali i primenjuju savremenije agrotehničke mere u proizvodnji, ističe naš sagovornik.
Mlađi poljoprivrednici se više opredeljuju za voćarsku proizvodnju i to gajenje jagodičastog voća. Kod proizvodnje jagodičastog voća uložena sredstva se vraćaju mnogo brže uz to mogu time da se bave i ako su zaposleni pa im poljoprivreda predstavlja dopunsku delatnost.
Mlađi poljoprivrednici se ređe opredeljuju za stočarstvo zbog toga što je ono zahtevnije. Neko mora svakodnevno da bude oko stoke, stoka mora da se hrani više puta dnevno, a mora se baviti i ratarstvom da bi se proizvela hrana za tu stoku. Za stočarstvo se opredeljuju domaćinstva u kojima ima više radno sposobnih generacija pa ima ko da brine o stoci dok su drugi na njivi.
Ivica Jovanović ističe da postaje očigledno preusmeravanje sa stočarske i ratarske proizvodnje na voćarstvo, a od voćarstva povećavaju se površine pod jagodičastim voćem gde god ima mogućnosti za navodnjavanje a tamo gde nema i dalje se gaji Oblačinska višnja i šljiva. Velika je zainteresovanost za sertifikovani sadni materijal jagode i maline, što je i dobro, ističe Ivica Jovanović, zbog toga što se uložena sredstva u recimo jagodu vraćaju kroz rod već prve godine dok šljivu i višnju treba sačekati do prvog roda 2-3 godine. Zato ne iznenađuje da se trenutno najviše traži sertifikovan sadni materijal jagode i maline.
Ove su godine poljoprivrednici imali problema zbog toga što 3 meseca nije bilo ni kapi kiše, pa je bilo problema sa navodnjavanjem , izdanci maline su bili loši a nekima su se malinjaci i osušili. Problem su imali i stočari pa su izvodili stoku do pojila ili cisternama doterivali vodu. Promena klime nije uticala samo kroz nedostatak kiše već i kroz kasne prolećne mrazeve koji su prepolovili rod skoro svog voća.
Stočarstvo je generalno u stagnaciji . Ovde su se ranije gajile muzne krave i tovili bikovi, to je sada u stagnaciji kao i svinjarstvo. Koze i ovce su svoj na svome dok je jedino u usponu živinarstvo i proizvodnja konzumnih jaja. Na smanjenje broja muznih krava utiče loša otkupna cena mleka u toj meri da počinju da se gase mini farme. Klanicama se prodaju muzne krave sa HB brojevima dobre genetike zbog nerentabilnosti proizvodnje.
Na teritoriji opštine Bojnik ima desetak ribnjaka u kojima se gaji šaranska riba. Dosadašnja iskustva pokazuju da proizvodnja šaranske ribe može biti rentabilna na ovom području.
Na Radan planini porodica Vučelić gaji krdo goveda rase Angus po sistemu krava tele. Ova rasa goveda je veoma samostalna, ceo dan je na ispaši veći deo godine, krava se sama oteli i uveče dovede tele kući. Ne zahtevaju veliko angažovanje ljudi oko njih a ispaša im je dovoljna. Njihovo meso je izuzetno cenjeno pa su zato telad i goveda ove rase za oko trećinu skuplji od drugih i što je najvažnije proizvodnja je rentabilna. Upravo zbog toga Ivica Jovanović preporučuje gajenje ovih goveda tamo gde ne može da se bavi drugim vidom poljoprivrede a pašnjaci su dostupni.
Na Radanu postoji još jedna izuzetna farma a to je farma svinja Mangulica. Održavaju broj svinja na oko 1000 komada. Ne treba ni govoriti o tome koliko je zdravo meso i mast mangulice. Mangulica ima mnogo dobrog holesterola tako da su njena slanina i mast u stvari izuzetno ukusan lek za ljude sa povišenim LDL holesterolom i prava blagodet za gurmane.
Na području Bojnika nije razvijena plastenička proizvodnja bez obzira što za to ima dobrih uslova. Nije ni veliki broj proizvođača koji povrće gaje u plastenicima a ko radi ima do 4-5 plastenika. Izdvaja se Slaviša Nikolić iz sela Pridvorica koji je ove godine postavio dvadesetak plastenika u kojima već gaji povrće, trenutno zelenu salatu, a planira da i na parceli sa jagodom albom postavi plastenik i jagodu gaji u zaštićenom prostoru.
Po mišljenju Ivice Jovanovića gajenje voća i povrća pod plastenikom ima brojne prednosti i u planu je organizovanje edukacije poljoprivrednika u okviru zimske škole u cilju promocije proizvodnje u zaštićenom prostoru, pod plastenikom, ali kad situacija sa koronom to dozvoli. Ističe i izuzetno dobru saradnju sa savetodavcima Poljoprivredne savetodavne službe u Leskovcu koji tradicionalno jedan dan svoje zimske škole organizuju u Bojniku.
“ Članak je urađen u okviru projekta “ FABRIKE NA OTVORENOM “ , koji sufinansira opština Bojnik, a realizuje Radan Pusta Reka portal. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.“
RADAN PUSTA REKA