Горњи Брестовац је село са изузетно лепим положајем. Налази се на 3 реке а крај села је хидро-акумулационо језеро које прихвата воду са Радан планине. Добило је име по густој Брестовој шуми која га је окруживала. Од Бојника је удаљено 9-10км. По најновијем попису има 222 становника у 262 куће. Село је према доступним подацима највише становника имало 1953. и то 912 становника у 160 кућа или просечно 5-6 чланова породице.
Од свега оног што је битно за живот мештана у селу ради амбулата, школа и продавница а кроз село и до језера, бране, је асфалтни пут. Крај села је црква посвећена Св.Ђорђу а село слави Ђурђевдан. И дан данас је село центар за своју околину. У локалној продавници се снабдевају поред Брестовчана и мештани Славника, Дубраве, Магаша, Бублице и сви који пролазе ка планини или бораве на језеру.
Некада је у Горњем Брестовцу поред школе и амбуланте постојала пошта, млин и чак 3 продавнице и оно најбитније постојала је Пољопривредна задруга са откупном станицом која је откупљивала житарицe и стоку. У задрузи су радили не само Брестовчани већ и мештани околних села. Село је тада живело од пољопривреде, посао је био тежак али се живело лепо.
Брестовац је дао много печалбара, мушкарци су одлазили за Београд и радили као дунђери, грађевинари, мајстори, и сада се велики број младих, који су се одселили за Београд, бави грађевинарством.
Школа у селу је истурено одељење О.Ш.“Стојан Љубић“ из Косанчића и сада има око 30 ђака од 1-8 разреда и то само Рома. Не памти се од када постоји школа у Брестовцу али је нова школска зграда подигнута 1953. године када је било чак 340 ђака.
Млади људи из Брестовца су одлазили на школовање и остајали у градовима, број становника Српске националности у селу се смањивао а растао број Рома. Много је прича које се могу испричати али су скоро све о ономе што је било и што би могло бити, јер ово село вапи за нечим што ће оживети Брестовац.
Горњи Брестовац сада живи лети, постао је својеврсно туристичко место. Скоро да нема куће и дворишта у ком нешто није поправљено или реновирано у последњих десетак година, нарочито после короне. Село се трансформише од тихог села које животари зими у врло живо са бројним становницима-туристима лети.
Задовољство је лети проћи селом и видети отворене капије и чак по неколико аутомобила у дворишту док се са свих страна чује музика, разговор и довикивање људи, цика деце и стижу мириси роштиља и домаће кухиње. Нема срећнијих од бака и дедова којима су унуци и унуке дошли да ту проведу лето или бар део годишњег одмора и тада забораве на самоћу, лош сигнал за телефон и интернет, да воду ваде из бунара, да је проблем како стићи до Бојника… До пре годину дана ишао је аутобус када деца иду у школу али више нема па многи који немају ауто или више не могу да возе сада морају да се сналазе, јер такси је скуп а деца раде у градовима и колико год да желе не могу сваки час да тркну до села.
У Брестовцу постоји црква, посвећена је Св.Ђорђу, село слави Св.Тројицу и Ђурђевдан као и Милун Николић пореклом из Брестовца који је реновирао цркву али и својим донацијама многима у селу олакшао живот. Морамо споменути и Горана Радојичића Гоксија који је многима помогао да почну живот у Београду
У Брестовцу , као и у многим селима овог краја, велик је број пензионера који као птице селице долазе с пролећа а одлазе у јесен, пред зиму, мада су неки морали да одустану од када нема аутобуске линије па не могу до пијаце, да подигну пезију, купе намирнице или лекове…
Разговарали смо са мештанима, са Драганом Радивојевић која се ту родила и удала, провела цео свој живот у Брестовцу, са Драганом Гајом Радојичићем који је 10-15 година радио и живео ван Брестовца а сада је ту и не намерава поново да иде и са Гораном Радојичићем званим Докејац који је по одласку у пензију дошао у село због старе, болесне мајке и каже да ужива у миру после градске трке и гужве.
Причали су нам како се у селу сада живи, шта је добро и треба га сачувати али и са којим проблемима се мештани свакодневно сусрећу.Истакли су 3 проблема који много отежавају живот остарелих мештана а то су недостатак воде, аутобуса и сигнала за телефон и интернет. Воду већина добија или слободним падом из појединачних и заједничких каптажа или из бунара електричним пумпама у ком случају када нема струје нема ни воде а ако се нешто поквари нема ко да поправи.
Откад нема аутобуса плаћају прескуп такси кад год морају до Бојника или Лесковца а многи који живе у граду и немају ауто више не могу да обиђу своје куће. Овде је све тако близу и тако недостижно ако немате аутомобил или випе не можете да возите. Геранто домаћице су право благо и спас многима. Као проблем су истакли и недостатак сигнала или лош сигнал за мобилну телефонију и интернет. Радо би се чули и видели са породицом у граду, учествовали у њиховим животима бар уз помоћ телефона и интернета али они који живе у нижим деловима често морају на спрат, комшијину терасу или да оду изнад села да би телефонирали. Право је питање како да ти стари људи дозову хитну помоћ ако им затреба или својима кажу шта да им донесу.
Лети је село пуно и младих и старијих, у многим се кућама тражи кревет више али деца и ту желе да гледају цртаће и играју игрице, старији да прате шта се дешава на Фејсу и Инстаграму, погледају утакмицу или серију на таблету и мобилном телефону, прочитају своје поруке и мејлове. Многи који сада раде од куће користећи компјутер и интернет овде су присилно на одмору и не могу да ту остану колико желе јер рокови су увек кратки а радо би живели баш овде, далеко од града и градске буке кад им већ то посао дозвољава.
Шта је то потребно да би у Брестовцу живели или често долазили и млађи нараштаји, рекоше добар пут да не „закаче“ ауто долазећи, вода као у граду било да би покренули неку пољопривредну производњу кад су већ ту било само за кућне потребе и наравно не може се без савремених комуникација, телефона и интернета.
Шта их то доводи у Брестовац, прелепо језеро као створено за купање и одмор, велико двориште да се деца играју на трави, јутарњи ваздух чист као после кише, залазак сунца и цвркут птица, друштво рођака и пријатеља који су као и они отишли у велике градове, дружење пред продавницом, фудбал у школском дворишту, скара и ражањ у хладовини великог ораха или дуда или крај језера и још много тога.
Питали смо оне који ту долазе шта је по њиховом мишљењу битно да би се ово село сачувало, где је будућност овог села а одговори су личили један на други, сеоски туризам.
Село је права мека за развој туризма захваљујући језеру које воле и купачи и риболовци а које постаје традиционално излетиште за Првомајски уранак многима из Лесковца, Лебана и Ниша. Овде су чести гости и бајкери на својим моторима. Лети је и шума крај језера пуна шатора и камп кућица. Од великог је значаја пут поред језера а кад буде завршем пут преко Радан планине биће и много више оних који прођу и сврате да се одморе крај језера.
“ Чланак је урађен у оквиру пројекта “ ПУСТОРЕЧКО СЕЛО “ , који суфинансира општина Бојник, а реализује Радан Пуста Река портал. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.“
РАДАН ПУСТА РЕКА