Gornji Brestovac je selo sa izuzetno lepim položajem. Nalazi se na 3 reke a kraj sela je hidro-akumulaciono jezero koje prihvata vodu sa Radan planine. Dobilo je ime po gustoj Brestovoj šumi koja ga je okruživala. Od Bojnika je udaljeno 9-10km. Po najnovijem popisu ima 222 stanovnika u 262 kuće. Selo je prema dostupnim podacima najviše stanovnika imalo 1953. i to 912 stanovnika u 160 kuća ili prosečno 5-6 članova porodice.
Od svega onog što je bitno za život meštana u selu radi ambulata, škola i prodavnica a kroz selo i do jezera, brane, je asfaltni put. Kraj sela je crkva posvećena Sv.Đorđu a selo slavi Đurđevdan. I dan danas je selo centar za svoju okolinu. U lokalnoj prodavnici se snabdevaju pored Brestovčana i meštani Slavnika, Dubrave, Magaša, Bublice i svi koji prolaze ka planini ili borave na jezeru.
Nekada je u Gornjem Brestovcu pored škole i ambulante postojala pošta, mlin i čak 3 prodavnice i ono najbitnije postojala je Poljoprivredna zadruga sa otkupnom stanicom koja je otkupljivala žitarice i stoku. U zadruzi su radili ne samo Brestovčani već i meštani okolnih sela. Selo je tada živelo od poljoprivrede, posao je bio težak ali se živelo lepo.
Brestovac je dao mnogo pečalbara, muškarci su odlazili za Beograd i radili kao dunđeri, građevinari, majstori, i sada se veliki broj mladih, koji su se odselili za Beograd, bavi građevinarstvom.
Škola u selu je istureno odeljenje O.Š.“Stojan Ljubić“ iz Kosančića i sada ima oko 30 đaka od 1-8 razreda i to samo Roma. Ne pamti se od kada postoji škola u Brestovcu ali je nova školska zgrada podignuta 1953. godine kada je bilo čak 340 đaka.
Mladi ljudi iz Brestovca su odlazili na školovanje i ostajali u gradovima, broj stanovnika Srpske nacionalnosti u selu se smanjivao a rastao broj Roma. Mnogo je priča koje se mogu ispričati ali su skoro sve o onome što je bilo i što bi moglo biti, jer ovo selo vapi za nečim što će oživeti Brestovac.
Gornji Brestovac sada živi leti, postao je svojevrsno turističko mesto. Skoro da nema kuće i dvorišta u kom nešto nije popravljeno ili renovirano u poslednjih desetak godina, naročito posle korone. Selo se transformiše od tihog sela koje životari zimi u vrlo živo sa brojnim stanovnicima-turistima leti.
Zadovoljstvo je leti proći selom i videti otvorene kapije i čak po nekoliko automobila u dvorištu dok se sa svih strana čuje muzika, razgovor i dovikivanje ljudi, cika dece i stižu mirisi roštilja i domaće kuhinje. Nema srećnijih od baka i dedova kojima su unuci i unuke došli da tu provedu leto ili bar deo godišnjeg odmora i tada zaborave na samoću, loš signal za telefon i internet, da vodu vade iz bunara, da je problem kako stići do Bojnika… Do pre godinu dana išao je autobus kada deca idu u školu ali više nema pa mnogi koji nemaju auto ili više ne mogu da voze sada moraju da se snalaze, jer taksi je skup a deca rade u gradovima i koliko god da žele ne mogu svaki čas da trknu do sela.
U Brestovcu postoji crkva, posvećena je Sv.Đorđu, selo slavi Sv.Trojicu i Đurđevdan kao i Milun Nikolić poreklom iz Brestovca koji je renovirao crkvu ali i svojim donacijama mnogima u selu olakšao život. Moramo spomenuti i Gorana Radojičića Goksija koji je mnogima pomogao da počnu život u Beogradu
U Brestovcu , kao i u mnogim selima ovog kraja, velik je broj penzionera koji kao ptice selice dolaze s proleća a odlaze u jesen, pred zimu, mada su neki morali da odustanu od kada nema autobuske linije pa ne mogu do pijace, da podignu peziju, kupe namirnice ili lekove…
Razgovarali smo sa meštanima, sa Draganom Radivojević koja se tu rodila i udala, provela ceo svoj život u Brestovcu, sa Draganom Gajom Radojičićem koji je 10-15 godina radio i živeo van Brestovca a sada je tu i ne namerava ponovo da ide i sa Goranom Radojičićem zvanim Dokejac koji je po odlasku u penziju došao u selo zbog stare, bolesne majke i kaže da uživa u miru posle gradske trke i gužve.
Pričali su nam kako se u selu sada živi, šta je dobro i treba ga sačuvati ali i sa kojim problemima se meštani svakodnevno susreću.Istakli su 3 problema koji mnogo otežavaju život ostarelih meštana a to su nedostatak vode, autobusa i signala za telefon i internet. Vodu većina dobija ili slobodnim padom iz pojedinačnih i zajedničkih kaptaža ili iz bunara električnim pumpama u kom slučaju kada nema struje nema ni vode a ako se nešto pokvari nema ko da popravi.
Otkad nema autobusa plaćaju preskup taksi kad god moraju do Bojnika ili Leskovca a mnogi koji žive u gradu i nemaju auto više ne mogu da obiđu svoje kuće. Ovde je sve tako blizu i tako nedostižno ako nemate automobil ili vipe ne možete da vozite. Geranto domaćice su pravo blago i spas mnogima. Kao problem su istakli i nedostatak signala ili loš signal za mobilnu telefoniju i internet. Rado bi se čuli i videli sa porodicom u gradu, učestvovali u njihovim životima bar uz pomoć telefona i interneta ali oni koji žive u nižim delovima često moraju na sprat, komšijinu terasu ili da odu iznad sela da bi telefonirali. Pravo je pitanje kako da ti stari ljudi dozovu hitnu pomoć ako im zatreba ili svojima kažu šta da im donesu.
Leti je selo puno i mladih i starijih, u mnogim se kućama traži krevet više ali deca i tu žele da gledaju crtaće i igraju igrice, stariji da prate šta se dešava na Fejsu i Instagramu, pogledaju utakmicu ili seriju na tabletu i mobilnom telefonu, pročitaju svoje poruke i mejlove. Mnogi koji sada rade od kuće koristeći kompjuter i internet ovde su prisilno na odmoru i ne mogu da tu ostanu koliko žele jer rokovi su uvek kratki a rado bi živeli baš ovde, daleko od grada i gradske buke kad im već to posao dozvoljava.
Šta je to potrebno da bi u Brestovcu živeli ili često dolazili i mlađi naraštaji, rekoše dobar put da ne „zakače“ auto dolazeći, voda kao u gradu bilo da bi pokrenuli neku poljoprivrednu proizvodnju kad su već tu bilo samo za kućne potrebe i naravno ne može se bez savremenih komunikacija, telefona i interneta.
Šta ih to dovodi u Brestovac, prelepo jezero kao stvoreno za kupanje i odmor, veliko dvorište da se deca igraju na travi, jutarnji vazduh čist kao posle kiše, zalazak sunca i cvrkut ptica, društvo rođaka i prijatelja koji su kao i oni otišli u velike gradove, druženje pred prodavnicom, fudbal u školskom dvorištu, skara i ražanj u hladovini velikog oraha ili duda ili kraj jezera i još mnogo toga.
Pitali smo one koji tu dolaze šta je po njihovom mišljenju bitno da bi se ovo selo sačuvalo, gde je budućnost ovog sela a odgovori su ličili jedan na drugi, seoski turizam.
Selo je prava meka za razvoj turizma zahvaljujući jezeru koje vole i kupači i ribolovci a koje postaje tradicionalno izletište za Prvomajski uranak mnogima iz Leskovca, Lebana i Niša. Ovde su česti gosti i bajkeri na svojim motorima. Leti je i šuma kraj jezera puna šatora i kamp kućica. Od velikog je značaja put pored jezera a kad bude završem put preko Radan planine biće i mnogo više onih koji prođu i svrate da se odmore kraj jezera.
“ Članak je urađen u okviru projekta “ PUSTOREČKO SELO “ , koji sufinansira opština Bojnik, a realizuje Radan Pusta Reka portal. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.“
RADAN PUSTA REKA