Село Савинац је једно од најближих Бојнику а по броју становника предзадње у општини, има само 24 становника у 45 кућа по последњем попису. Налази се на регионалном асфалтном путу Бојник-Оране-Ивање-Радан планина на 3,5км од Бојника.
О Савинцу некада и сада, од насељавања до данашњих дана, разговарали смо са Драгишом Томашевићем чија породица је једна од првих која се настанила у Савинцу приликом последњег насељавања . У атару садашњег села Савинац живело се и у Византијско и у Турско доба о чему говоре остаци римског пута и водовода који се налазе у правцу села Речица као и зидине цркве и крчме.
У селу постоји сеоски бунар који је некада био центар окупљања и свих дешавања. Ту крај бунара су се смишљали дечији несташлуци али и родиле многе љубави па и бракови. Осим сеоског бунара Савинац има Месну заједницу а некада је имало и Основну школу. Школа је постојала и била у две куће у изнајмљеним собама а имала је највише 176 ђака у време када је село врвело од живота.
Највећи број становника по статистичким подацима село је имало 1940.-1950. и то 177 становника. По најновијем попису Савинац се налази на предпоследњем месту по броју становника у Општини Бојник са свега 24 становника у 45 домова. Поред ових становника који су и на папиру ту велики је број оних који као птице селице са пролећа дођу у село а у јесен одлазе у град. Како Драгиша каже Савинац је село које се не смањује и не повећава задњих година, једни долазе, други одлазе. У трећини кућа неко живи током целе године , у другој трећини бораве од пролећа до јесени а преостали долазе ко кад може да обиђу кућу, проведу викенд или део одмора а тек пар кућа нико не отвара.
У Савинцу је доста старих и то старости 70-90 година а 5 детета предшколског и школског узраста, уствари у свакој 3-ћој кући у којој људи живе преко целе године, има деце. Најмлађи је дечак од 5,5 година а преко лета када је Драгиша у Савинцу са породицом најмлађа је његова ћерчица са 4 године. Драгиша и остали мештани се надају да ће сада када има деце школског узраста коју школски комби вози за Бојник и зимско одржавање путева бити боље.
Питали смо нашег домаћина шта је то лепо у Савинцу и добили врло кратак одговор: СВЕ а на питање дали и његова породица мисли као он одговорио је питањем :Зар би градили нову кућу да сви не волимо да будемо у Савинцу. Ових дана очекује екипу Електро дистибуције да прикључе струју а дотле ту је добри комшија. На пролеће када дође у Савинац живеће са породицом у новој кући а у последњих десетак година изграђено је или реновирано укупно 5 кућа. Драгиша сања да када оде у пензију, попут својих родитеља , живи у Савинцу а засад лети путује на посао а зиму проводи у граду.
У селу живе породице Маловић, Тешовић, Томашевић, Васовић, Живковић, Десилић, Ћеранић, Лалић, Грбовић, Димитријевић, Стојковић, Ђорђевић и Стојановић. Становништво се већински досељавало од 1855.-1890. године
Село и мештане добро познаје па нам је испричао да је село некада било сточарско, није било куће без крупне стоке, а сада у селу има оваца у 3 куће и само у једној краве у целом селу. Мештани су се окренули воћарству. Имају углавном шљиве и вишње али по неко има и засад јагоде, малине и купине. Земља је овде квалитетна а оранице су поред села у благој котлини заштићене брдима са свих страна. На улазу у село су велики Рубинови виногради али приватни изумиру док се воћњаци са шљивом и вишњом занављају, одржавају и подмлађују. Културе бирају да им не треба много заливања јер воде у сеоским бунарима има за обично сеоско домаћинство а за веће потребе морају да се буше артерски бунари а таквих је до сада 3 избушено.
Савинац је као некада изразито сточарско село сачувало радну линију пулина. Деценијама је вршена селекција и укрштање и избор најбољих чувара стоке а и сада је јака та љубав према пулинима.
Мештани Савинца веће проблеме, по речима нашег домаћина Драгише Томашевића , имају са водом јер шта год кренули да раде не може без воде а потребна је и за кућне потребе. Проблем са водом за пиће је и тај што се бунари замуте а како нема канализације боје се и загађивања бунара.
Други проблем са водом је везан за атмосферске падавине и летње и зимско одржавање пута. Пут је регионални, ивицом пута је шанац за одвођење атмосферске воде али већ дуго није чишћен па су се пропусти затворили а шанац запунио тако да се пут претвори у поток. Село се налази у плиткој долини тако да се сва вода слије у нижи део села. У пролеће када се снегови топе на том месту буде и до 1/2м дебелог леда.
Село има још један проблем везан за пут и саобраћај а то је непостојање прописаног саобраћајног знака за насељено место тако да возачи у складу са важећим прописима овуда возе много брже од 50км на час колико је прописано за вожњу кроз насељено место. Тим путем који је уједно главна сеоска улица се крећу и стари и деца а када пут преко Радан буде завршен овде ће се утростручити фреквенција саобраћаја. Поред свега наведеног у селу нема уличне расвете па и то чини овај пут мање безбедним за пешаке али је по речима Небојше Ненадовића, Председника општине Бојник, у плану увођење уличне расвете иу преосталим месним заједницама па ће и у Савинцу ускоро улица бити осветљена.
Да би породице са децом имале услове за живот сличне онима у граду поред воде потребни су и струја са стабилним напоном, да не прегоревају уређаји, и добра покривеност сигналом за мобилну телефонију и интернет али како Драгиша истриче то је проблем свих села која се налазе у котлини. Наводи пример да дете не може да прати on-line наставу без доброг интернет сигнала а и многи који раде од куће свој посао могли би да га раде и из Савинца и буду ту макар од пролећа до јесени а овако могу да дођу само кад су слободни. Савинац је веома близу Бојника, свега 3,5км, од центра села до млина на улазу у Бојник, одавде би се могло на посао свакодневно кад би добро функционисало зимско одржавање путе и кад би било аутобуског превоза али засад само деца имају организовани превоз до школе.
За крај нашег дружења Драгишу смо питали какви су му планови за будућност. Од пролећа намерава да се бави гајењем живине и то кокошима домаће расе која је пред изумирањем и жели да са пар пријатеља умноже број припадника расе и сачувају је од изумирања а уз то да има еколопки здраву храну за своју породицу. и додаје да он ради да би његова деца мало лакше живела а да ће се многи враћати на село и да су тек око Ковид кризе схватили значај села као и да је будућност управо у селу.
“ Чланак је урађен у оквиру пројекта “ ПУСТОРЕЧКО СЕЛО “ , који суфинансира општина Бојник, а реализује Радан Пуста Река портал. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.“
РАДАН ПУСТА РЕКА