На самом рубу општине Бојник, на путу од Бојника ка Нишу, налази се село Горње Бријање а у њему црква посвећена Светом Сави. Овај Православни храм је подигнут и освећен непосредно по ослобођењу јужних крајева 1897. године. Парцелу за изградњу цркве даривао је Тома Цакић из самог Горњег Бријања. Пре подизања Цркве, 1880. године формирана је парохија која је обухватала села Горње Бријање, Доње Бријање, Међа, Косанчић, Стубла, Обилић, Горњи и Доњи Дреновац и ова црква је једина у Горњобријањској парохији а парохија припада Нишкој епархији.
За првог пароха постављен је јереј Стеван Поповић, родом из околине Врања, који је дошавши на новооформљену парохију покренуо иницијатију за изградњу Цркве. Поред храма подигнут је и конак.
Свештеници који су службовали у овом храму након Стевана Поповића су: Боривоје Хаџи Танчић (до 1935. године), Владимир Станковић (до 1940. године), Радомир Константиновић (до 1943. године). Због рата парохија остаје упражњена до 1945. године, када на парохију долази Ћирило Ђештаковић, који овде службује до 1960. године. Након њега парох је био Станислав Стојилковић (до 1998. године).
Поводом стогодишњице од изградње храма 1997. године формиран је одбор за обнову Цркве. На Цркви је промењена фасада и реновиран је кров. 1998. године Црква добија новог пароха Николу Митровића. Црква је комплетно реновирана 2008. године. Дрвене степенице до звоника замењене су бетонским, унутрашњост Цркве је преуређена, а под је обложен плочицама. Сачуван је стари иконостас из времена изградње цркве који је иконописао зограф Евстатије-Димитров.. Урађена је спољашна фасада, уграђени су прозори и врата на улазном холу у Цркву а улаз красе две лучне клупе од белог мермера.
У црквеној порти изграђен је летњиковац и постављени рефлектори који осветљавају цркву, поред тога поправљена је зидана камена ограда. Пре неколико месеци у парохијски дом уселио се садашњи парох Немања Младеновић са породицом. У циљу стварања бољих услова за живот у парохијски дом је уведена вода и урађено купатило. Средства за реновирање конака је обезбедила општина Бојник али су мештани као и увек поред добровољних прилога давали свој допринос и радом. На мобу дође ко год може а многи су и добри мајстори.
Ова црква је посвећена Св.Сави који је и школска слава па не чуди изузетно добра сарадња са вероучитељицом и дечја приредба о Св.Сави у самој цркви. Јереј Немања за децу увек има о празнику по шаку бомбона као поклон или награду.
Ове године су се као и ранијих, традиционално, мештани окупили у јутарњим сатима и заједно отишли у шуму по бадњак за кућу и цркву. У вечерњим часовима црква и црквена порта били су пуни народа. Црква је била мала да прими и десети део верника који су дошли да у Бадње вече удружени упуте молитву и запале Бадњак. Већином млади људи, између двадесет и четрдесет година, дружили су се у црквеној порти а често се чуло и „нисмо се видели од летос или од претходног Божића“.
Ова и оваква окупљања мештана више села у окриљу црке имају велики значај за јачање заједнице и заједништва и често су разлог доласка у село, у породични дом, чак и када тамо више нису остарели родитељи, бабе и деде, па тако везе са родним крајем остају снажне а људи међусобно блиски.
У таквој заједници, са таквим међуљудским односима, са породицама које негују традиционалне вредости, не чуди да мештани и они који имају корене одавде имају планове за даље уређење цркве, порте и парохијског дома и нова окупљања о славама, литијама, сеоским, спортским, културним и другим манифестацијама.
РАДАН ПУСТА РЕКА