Имали смо привилегију да проведемо неколико сати у друштву афирмисаног сликара из Лесковца, пореклом из Ображде, малог села подно самог врха планине Радан. Радослав Ујкин Радански Јовић се родио 19.07.1953.године у селу Ображда, где је провео своје детињство. Прва четири разреда је похађао сеоску основну школу, а потом се од 5-8 разреда школовао у Бојнику. Са поласком у средњу школу прелази да живи у Лесковац где је и сада борави. Веома рано је показао свој таленат за сликарство.
Наставници су узимали и чували радове дечака са Радана. Паралелно са економским факултетом завршио је и средњу ликовну школу у Нишу. Таленат и љубав према уметности су у његовој породици више генерација. Деда је дуборезом украшавао употребне предмете, отац је био добар певач, сам Радански се цео свој живот бави сликарством, док су његови ћерка и син окренути музици, дотле унук и унука сликају. Крај њега, у атељеу, био је унук Лука. Са поносом је говорио о својој породици, каже да су они једна уметничка породица. Понајвише је причао о Лукином таленту и да ће са годинама и радом израсти у сликара.
Ујкин Радански слика техником уље на платну , његов уметнички правац је импресионизам, а препознатљив је, како каже, по својим мотивима, сликама кућа старе Србије. Зидови атељеа су прекривени сликама са мотивима старих сеоских кућа, потока, дрвећа и цвећа. Неке од ових слика су већ у галеријама, а неке ради по наруџбини. У тим мотивима и техници нашао је себе па слике имају, не само потпис Ујкин Радански, већ и својеврстан уметнички печат. Инспирише га његова родна Ображда и планина Радан, ваљда отуда надимак Радански. Чека тренутак када ће да се врати у своју Ображду, у оазу мира и тишине, која га инспирише да ствара.
Сликарстом се бави скоро 40 година, има више од 15 самосталних изложби широм Србије, има и две иностране изложбе, у Бечу и у Француској, учествовао је на више од 200 колонија у земљи и иностранству. Предсеник је мултимедијалног удружења уметника АРТЕЛЛ Лесковац.Често организује хуманитарне акције на којима се новац, од продаје слика, донира угроженима или се купи неки, преко потребан, апарат болници.
Најдража изложба је била у Нишу 2001.-2002. године али су драге и врло успешне биле и изложбе у Бечу и у Министарству за дијаспору у Беогрду. Био је и организатор ликовне колоније на Радан планини, која се одржавала скоро 10 година али на жалост више нема услова да се окупи тако велики број уметника. Колонија се не одржава већ три године али планира да, у свом домаћинству, у селу Ображда, створи услове за њено поновно одржавање. Нада се да ће, за годину или две, ликовна колонија поново бити организована.
У селу Ображда се налази црква Св.Тројице која је у јако лошем стању и вапи за поправком и реновирањем. Ујкин Радански је обећао да ће, када црква буде поправљена, са пријатељима иконописцима, поново иконописати цркву, као свој допринос очувању традиције и културе.
У атељеу Раданског смо упознали и његове суседе, Снежану Величковић, књиговођу, и маестра Димитрија Николова, диригента Војног оркестра у пензији. Маестро нам је, на фрули, извео неколико прелепих музичких композиција. Да је вишеструко талентован показао нам је и сам сликар када је, на молбу своје комшинице, запевао и показао да је могао бити и добар певач.
Причу о овом сликару са Радан планине завршићемо речима комшинице Снежане, „Много је интелигентних и надарених људи, пореклом из Раданског и Пусторечког краја, који су оплеменили Лесковац“.
РАДАН ПУСТА РЕКА