У Мићуновом царству Мангулица на Радану

На планини Радан налази се фарма свиња Мангулица на газдинству Мићуна Николића. Крдо је најбројније у Србији, у рано пролеће бројало је преко 500 , средином лета око 700, а ових дана тамо је скоро 1000 Мангулица.

Радан, благородна планина, препуна тајни, у своја недра је склонила десетак прасића Мангулице, које су донели Мићун и његова супруга Тања. Неколико година касније, захваљујући одличним условима, Мангулице су се размножиле и сада је то крдо највеће у Србији. Мићун и Тања су се на препоруку пријатеља, стручњака ветеринарске струке, придружили пројекту спашавања Мангулица од изумирања.

Овде Мангулице живе као полудивље животиње, на имању од 70 хектара, пажљиво ограђених  да свиње не би свраћале у баште малобројних остарелих становника Радан планине. Хране се углавном оним што расте на имању, понајвише храстовим жиром. Изненађујуће су питоме , не боје се човека. Можете се мирно кретати међу њима све док не дирате прасиће.

Домаћини су одлучили да их ипак данас почасте посластицом,  шаргарепом, да би смо се мирно шетали по имању и снимили их у њиховом природном окружењу. Мангулице се углавном хране оним што нађу у природи, попут дивљих свиња, само лети када је велика суша и зими када је мраз и дубок снег исхрана им се допуни кукурузом или као сада поврћем.

Разговарали смо са домаћинима, Мићуном Николићем и његовом супругом Тањом,  о разлозима зашто су се определили баш за гајење Мангулице.

Радан планина је богата много чиме али нечег нема, нема младих људи који могу и хоће да за плату раде послове на имању. Мићун и Тања су и сами морали да пређу да живе у град, више нису могли да путују свкодневно и возе четворо деце у школу. Зато су разматрали чиме да се баве на имању и одлучили су да покушају да гаје Магулице. Био је то добар избор.

Мангулица се сама брине о себи, сама се праси, добра је мајка и брине о прасићима, не смета јој зима на планини, па не треба много људи да брине о крду. Ипак мангулици треба три пута више времена до тежине за клање и праси дупло мање прасића. Има једну велику предност, поред тога што са лакоћом живи на планини, ствара добар холестерол па су њена сланина и месо лековити и препоручљиви свима, пре свега гурманима који имају проблема са лошим холестеролом.

Домаћини су  сада  у преговорима са малопродајним ланцем да им месечно продају педесетак Мангулица, па ће се месо магулица продавати широм Србије. Производе роловано прасе, кобасице,сланину, а ове ће јесени направити и кулен.Ту је наравно и пршута која ће, надају се, постати конкурент чувеној Шпанској пршути од Иберијског прасета. Обрадовали су нас својим плановима да ове године направе своје, Раданске дане Мангулице,ако то због Короне буде било могуће. Купци ће тада моћи да дођу изаберу свињу или прасе и ту на лицу места пробају и купе деликатесе од Мангулице.

До скора је до фарме било јако тешко стићи, могло се само џипом и трактором, сада су домаћини насули ломљени асфалт па се може аутом. У плану је асфалтирање пута преко Радан планине, а наш  домаћин каже да ће у том случају, део пута до имања, о свом трошку асфалтирати да би купци могли, са лакоћом, да дођу на фарму.

Подели ово са пријатељима: