Село Граница сада има стотинак становника, у 74 домаћинства, али је просечна старост висока, 56 година, само у пар кућа има деце и младих, тако кажу мештани и статистика. Кажу да се већина селила за Бојник како су деца стизала за полазак у школу. Село није државна граница али се налази на граници две општине. Није ни на неком важном путу , до њега се може из Бојника преко Црквице али и из Косанчића преко Ћуковца. Од Бојника је удаљено 7-8 км па мештани који су се одселили због школе и посла долазе , обилазе своје старе и баве се пољопривредом на својим имањима. Викендом, нарочито лети, село оживи, људе виђате на тракторима, у њивама и воћњацима.
Повели су нас да видимо најлепше уређено двориште, у коме је домаћин направио музеј пољопривредних оруђа која су се некада користила и упознамо мештанина који је, како рекоше, једном ногом у селу, а другом у Лесковцу, Бојана Илића добитника три златне медаље на Новосадском Сајму.
Бојан Илић живи у Лесковцу, наследио је имање у овом селу и на њему гаји кукуруз и воће, вишњу и малину, јер су то културе које не захтевају да стално буде у селу и на њиви. Све би то била једна сасвим обична прича да Бојан Илић није решио да воће више не предаје хладњачи већ да га сам преради у сокове и џемове. Има своју робну марку, Only nautral, само природно и ово је друга сезона како прерађује воће. Ове је године учествовао на сајму у Новом Саду, због епидемиолошке ситуације, рађена је само оцена квалитета на којој је добио чак 3 златне медаље за квалитет производа, за сируп од малине, сируп од дивље боровнице и кукурузно брашно млевено на поточари.
Своју Границу воли, ту је чисто и здраво,може се лепо и одморити, провести викенд или неколико дана одмора, може се бавити и пољопривредом, па чак од ње и лепо живети. Каже да је пољопривреда исплатива, тражи велика улагања, нарочито у наводњавање и мора се пажљиво бирати шта да се гаји. Њему је кукуруз исплатив али гаји искључиво бели, од њега меље кукурузно брашно и тек брашно продаје. Има и воћњаке вишње и малине и то воће прерађује у сокове,сирупе и џемове. Тако је заокружио целину, не зависи од воље и цене хладњачара, већ својим производима директно излази на тржиште. Задовољан је резултатима постигнутим у ове две сезоне и намерава да прошири засаде и другим воћем да би обогатио асортиман својих производа.
Имали смо за њега неколико битних питања, може ли се у селу попут Границе живети, радити и зарадити, шта је добро, а шта не ваља, може ли се нешто променити на боље, зашто је његова прерада воћа у Лесковцу, а не ту у селу где су воћњаци. Одговорио нам је да морају да постоје неки основни предуслови. Каже „овде пут није баш најбољи, често нестаје струја, а кад укључите машину она несме да стане па је због тога велики ризик по производњу“, такође наводи да овде нема водовода па се људи водом снабдевају из бунара, а кад нестане струја воду из бунара ваде ручно, аутобус већ дуго није прошао,уз то нема школе у коју би деца ишла па би морао да их вози у Бојник. Добро је то што је овде чиста и здрава средина, где воће добро успева, па људи попут њега, који живе у околним градовима, могу да гаје културе које не захтевају свакодневни рад око њих и препоручује гајење ораха и лешника. Каже “ треба сачекати неколико година док почне да рађа али се онда зараде добре паре“.
Позива људе да дођу у Границу, да се ту одморе, ту клима није потребна јер кад са сунца уђете у сутурен, зидан каменом, свежије је него да ради клима. Прија боравак у дворишту у хладовини, дружење са пријатељима, може се отићи и на излет јер су на само пар километара чак два језера, Брестовачко и Златско, а ту је и Радан планина која је парк природе и где се лепо може шетати.
Село се лети напуни људима који не морају свакодневно на посао, дођу отворе своје куће, окрече, покосе двориште и уживају у животу без градске буке и гужве, доведу ту своје унуке да науче шта је пиле, поиграју се са јагњетом и поједу јабуку убрану са дрвета. Добро је , каже Бојан, у време Короне, имати нешто ван великих градова , Београда, Ниша, Лесковца, да има где да се дође и изађе у двориште.
“ Чланак је урађен у оквиру пројекта “ ДА НАШИ БУДУ СА НАМА “ , који суфинансира општина Бојник, а реализује Радан Пуста Река портал. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.“
РАДАН ПУСТА РЕКА