Selo Granica sada ima stotinak stanovnika, u 74 domaćinstva, ali je prosečna starost visoka, 56 godina, samo u par kuća ima dece i mladih, tako kažu meštani i statistika. Kažu da se većina selila za Bojnik kako su deca stizala za polazak u školu. Selo nije državna granica ali se nalazi na granici dve opštine. Nije ni na nekom važnom putu , do njega se može iz Bojnika preko Crkvice ali i iz Kosančića preko Ćukovca. Od Bojnika je udaljeno 7-8 km pa meštani koji su se odselili zbog škole i posla dolaze , obilaze svoje stare i bave se poljoprivredom na svojim imanjima. Vikendom, naročito leti, selo oživi, ljude viđate na traktorima, u njivama i voćnjacima.
Poveli su nas da vidimo najlepše uređeno dvorište, u kome je domaćin napravio muzej poljoprivrednih oruđa koja su se nekada koristila i upoznamo meštanina koji je, kako rekoše, jednom nogom u selu, a drugom u Leskovcu, Bojana Ilića dobitnika tri zlatne medalje na Novosadskom Sajmu.
Bojan Ilić živi u Leskovcu, nasledio je imanje u ovom selu i na njemu gaji kukuruz i voće, višnju i malinu, jer su to kulture koje ne zahtevaju da stalno bude u selu i na njivi. Sve bi to bila jedna sasvim obična priča da Bojan Ilić nije rešio da voće više ne predaje hladnjači već da ga sam preradi u sokove i džemove. Ima svoju robnu marku, Only nautral, samo prirodno i ovo je druga sezona kako prerađuje voće. Ove je godine učestvovao na sajmu u Novom Sadu, zbog epidemiološke situacije, rađena je samo ocena kvaliteta na kojoj je dobio čak 3 zlatne medalje za kvalitet proizvoda, za sirup od maline, sirup od divlje borovnice i kukuruzno brašno mleveno na potočari.
Svoju Granicu voli, tu je čisto i zdravo,može se lepo i odmoriti, provesti vikend ili nekoliko dana odmora, može se baviti i poljoprivredom, pa čak od nje i lepo živeti. Kaže da je poljoprivreda isplativa, traži velika ulaganja, naročito u navodnjavanje i mora se pažljivo birati šta da se gaji. Njemu je kukuruz isplativ ali gaji isključivo beli, od njega melje kukuruzno brašno i tek brašno prodaje. Ima i voćnjake višnje i maline i to voće prerađuje u sokove,sirupe i džemove. Tako je zaokružio celinu, ne zavisi od volje i cene hladnjačara, već svojim proizvodima direktno izlazi na tržište. Zadovoljan je rezultatima postignutim u ove dve sezone i namerava da proširi zasade i drugim voćem da bi obogatio asortiman svojih proizvoda.
Imali smo za njega nekoliko bitnih pitanja, može li se u selu poput Granice živeti, raditi i zaraditi, šta je dobro, a šta ne valja, može li se nešto promeniti na bolje, zašto je njegova prerada voća u Leskovcu, a ne tu u selu gde su voćnjaci. Odgovorio nam je da moraju da postoje neki osnovni preduslovi. Kaže „ovde put nije baš najbolji, često nestaje struja, a kad uključite mašinu ona nesme da stane pa je zbog toga veliki rizik po proizvodnju“, takođe navodi da ovde nema vodovoda pa se ljudi vodom snabdevaju iz bunara, a kad nestane struja vodu iz bunara vade ručno, autobus već dugo nije prošao,uz to nema škole u koju bi deca išla pa bi morao da ih vozi u Bojnik. Dobro je to što je ovde čista i zdrava sredina, gde voće dobro uspeva, pa ljudi poput njega, koji žive u okolnim gradovima, mogu da gaje kulture koje ne zahtevaju svakodnevni rad oko njih i preporučuje gajenje oraha i lešnika. Kaže “ treba sačekati nekoliko godina dok počne da rađa ali se onda zarade dobre pare“.
Poziva ljude da dođu u Granicu, da se tu odmore, tu klima nije potrebna jer kad sa sunca uđete u suturen, zidan kamenom, svežije je nego da radi klima. Prija boravak u dvorištu u hladovini, druženje sa prijateljima, može se otići i na izlet jer su na samo par kilometara čak dva jezera, Brestovačko i Zlatsko, a tu je i Radan planina koja je park prirode i gde se lepo može šetati.
Selo se leti napuni ljudima koji ne moraju svakodnevno na posao, dođu otvore svoje kuće, okreče, pokose dvorište i uživaju u životu bez gradske buke i gužve, dovedu tu svoje unuke da nauče šta je pile, poigraju se sa jagnjetom i pojedu jabuku ubranu sa drveta. Dobro je , kaže Bojan, u vreme Korone, imati nešto van velikih gradova , Beograda, Niša, Leskovca, da ima gde da se dođe i izađe u dvorište.
“ Članak je urađen u okviru projekta “ DA NAŠI BUDU SA NAMA “ , koji sufinansira opština Bojnik, a realizuje Radan Pusta Reka portal. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.“
RADAN PUSTA REKA