Да ли знате… Да ли знате да у нашем крају живи свестрани естрадни уметник, певач, композитор, аранжер, текстописац, Раде Јашаревић Чавеја. Ове године обележава 40 година на музичкој естрадној сцени Србије, а некада и целе Југославије. Један је од овогодишњих добитника Октобарског признања,захвалнице општине Бојник за представљање на музичким фестивалима. Ово је најновије признање у целом низу награда и признања, са музичких фестивала на којима је углавном освајао прво или друго место. Ако Вам његово име и није познато, а волите народну музику биће Вам познате његове песме.
Раде Јашаревић Чавеја живи и ствара у селу Косанчић. Воли своје село и сеоски живот, без гужве и стрке. Та јака веза са својим селом, пријатељима и оркестром га је и задржала ту где је и сада у Косанчићу. Каже да је задовољан својим животом и успехом у каријери. Због короне не наступа али једва чека да поново наступи на неком фестивалу . До сада је издао 2 албума док је трећи у припреми. Волео би да промоција трећег албума буде у Бојнику.
Посетили смо га у његовом породичном дому, у селу Косанчић, где смо дуго разговарали и где нам је са задовољством певао, пратећи себе на акустичној гитари. Причао нам је о почетку своје каријере, о времену кад је са Светланом Цецом Величковић, сада Ражнатовић, Биљаном Јефтић и Драгољубом Ристићем Лакијем био део Јата Стевице Спасића. Током вишегодишњег рада и дружења настало је доста анегдота, једну Вам преносимо. Чавеја је целу деценију остао веран свом првом оркестру. Сарађивао је 7 година са Дејаном Златановићем. Током те сарадње по 2 године је наступао са Батом Здравковићем и Цецом , чији је дом у Житорађи само преко брда. Дуг је низ имена са естраде са којима је заједно наступао и „тезгарио“. Највише је наступао по Шумадији. Сваке године по месец и по, до два је певао на Ибарској магистрали где те, како каже, слушају највеће звезде фолк музике. Само је једном два месеца наступао сам и то у чувеном локалу „Липовачка ноћ“. Тезгарио је и преко гране, а најдраже су му биле тезге у Бечу где замало и да остане. Много је наступао и био популаран и у Македонији. Па ипак најдражи наступ му је онај у комшилуку, на фестивалу „Песма ми је све“, у Лебану, где је прошле године освојио 1. место. Један од најдражих наступа је у Зајечару на Републичком такмичењу села. Сеоски фолклорни ансамбл је тамо одиграо „Војводину“, због каже Војвођанског порекла већине мештана. Том приликом су на поклон добили две тамбурице од братског села Надаљ из Војводине. Једна од тамбурица се налази у његовој кући и он повремено свира на њој.
Члан је Удружења текстописаца Србије, УТЕКС.Током дуге каријере, певача, текстописца, композитора и аранжера сарађивао је са многима, из тог мноштва издваја сарадњу са Миланом Шошкићем, директором ТИОЛИ продукције, који је написао текст за Чавејину најдражу песму „Издао те осмех и младеж на лицу“, али и сарадњу са Грујицом Матовић текстописцем из Црне Горе.
Тренутно је, због Короне, само боем из Косанчића, који воли своје село, друштво и песму. На крају нашег дружења искористио је прилику да захвали на признању општини Бојник, захвали на дугогодишњој сарадњи људима из света музике, са којима је током ових 40 година сарађивао али и поздрави пријатеље са естраде и пожелео да Корона што пре прође и да се поново срећу на наступима.
РАДАН ПУСТА РЕКА