Овај засад купине пронашли смо, на наше изненађење, у самом Бојнику. Припада домаћинству Милорада Стојановића званог Миле Чича и практично се наставња на њихово двориште. Оваква позиција воћњака, како власници кажу, има велику предност.
У време кад смо посетили ово домаћинство била је у току берба купине. Разговарали смо са власницима, између осталог, о њиховом искуству, како су почели, зашто су изабрали купину а не неко друго воће и слично.
Милорад Стојановић звани Миле Чича и његова супруга Снежана су пензионери. Имају сина, снаху и унуке. Посао око купине углавном раде њих двоје док се син укључи да уради физички теже послове. Миле у шали каже да купину могу да гаје само пензионери јер она тражи да се много времена проводи крај ње. Купина није као жито и кукуруз, посејеш, бациш ђубре и чекаш жетву.
Око купине има посла скоро сваки дан. Треба резати, везивати, редовно заливати, без воде нема квалитетне купине… Миле у купинама проводи дневно 2-3 сата сваког дана. Његов син ради теже послове као што су подривање и прскање а у време бербе узму раднике, углавном комшије и пријатеље са којима се често и испомажу.
У време кад су пре 7-8 година одлучили да на тој парцели посаде воће пријатељ им је понудио да са његове парцеле узму саднице. Прихватили су и узели саднице купине чачанке. Посадили су и даље бринули о засаду трудећи се да примене све потребне агротехничке мере и добро брину о купини. Већ следеће године имали су први, симболичан, род а у другој години су како кажу убрали 1500 кг.
Ова сорта је крупна и добра за рад. Већина послова око купине се ради стојећи, а не погнут као код јагоде. Већина послова није ни много тешка, то су углавном орезивање и везивање па те послове Миле чича и његова супруга Снежана ураде сами и то радећи сваки дан колико кад могу. Њихове купине су на парцели одмах поред куће тако да оду кући на кафу или доручак и не морају да носе храну и воду за пиће на њиву, лакше је и јефтиније.
Купине заливају користећи систем кап по кап, контролишу колико воде биљка добија тако што одређују број капи у јединици времена и заливају 2-3 сата па онда следећи ред и тако до последњег а онда испочетка. Ове године су заливали сваких 4-5 дана тако да купина добије 25-30 литара у два дана због максималног искоришћења. Систем кап по кап се такође користи за прихрану и заштиту купине средствима која могу на тај начин да се примене.
Купина може да порасте и до 3 метара увис али они се труде да њихови шпалири не буду тако високи због брања. Искуство каже да се гране купине непажљивим брањем лако ломе па зато они бераче плаћају на сат рада а не по килограму да би радили пажљиво и чували гране купине са необраним плодовима.
Парцела под купином је 15-16 ари са око 600 корена и размаком између редова таквим да могу да обрађују трактором. Сваки корен да отприлике по 1 кг а 500-600кг уберу у једној берби из целог воћњака. Процењују овогодишњњи принос на 5-6 тона. Бере се сваки 2-3 дан чим купина сазри.
Цена купине за 7 година колико је гаје се стално мењала али је приход увек покривао њихове трошкове. Ове године су и род и цена изузетно добри, цена је тренутно била 260дин/кг а род су проценили на 5-6 тона, па ће и зарада бити добра. Обрану купину до транспорта у хладњачу чувају у сенци и расхлађују вентилатором да би била у што бољем стању када је на крају дана одвезу у хладњачу. Са хладњачом имају уговор о откупу али не са унапред одређеном ценом тако да зависе од понуде и потражње, скока и пада цене на тржишту.
Поштују све агротехничке мере и добро брину о купини тако да су је до сада предавали хладњачи као 1.класу, само једном је њихова купина оцењена као 2.класа и те године су од ње направили вино. Осталих година вино направе само за своје потребе а сав остали род заврши у хладњачи.
Бојник све више постаје воћарски крај. Површине под воћем се сваке године повећавају. Све је више парцела на којима су се гајили пшеница и кукуруз сада под воћем. Пољопривредници саде јагоду, малину и купину од јагодичастог воћа, али су велике површине и под Облачинском вишњом и традиционалном шљивом.
Наводњавање системом кап по кап се користи, примењују се агротехничке мере али нема противградне заштите, ту су улагања јако велика.
Развојем воћарства задовољни су и сезонски радници јер кажу више не морају на рад у Војводину и овде има довољно посла и добрих домаћина уз то су и кући.
“ Чланак је урађен у оквиру пројекта “ ФАБРИКЕ НА ОТВОРЕНОМ “ , који суфинансира општина Бојник, а реализује Радан Пуста Река портал. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.“
РАДАН ПУСТА РЕКА