Ovaj zasad kupine pronašli smo, na naše iznenađenje, u samom Bojniku. Pripada domaćinstvu Milorada Stojanovića zvanog Mile Čiča i praktično se nastavnja na njihovo dvorište. Ovakva pozicija voćnjaka, kako vlasnici kažu, ima veliku prednost.
U vreme kad smo posetili ovo domaćinstvo bila je u toku berba kupine. Razgovarali smo sa vlasnicima, između ostalog, o njihovom iskustvu, kako su počeli, zašto su izabrali kupinu a ne neko drugo voće i slično.
Milorad Stojanović zvani Mile Čiča i njegova supruga Snežana su penzioneri. Imaju sina, snahu i unuke. Posao oko kupine uglavnom rade njih dvoje dok se sin uključi da uradi fizički teže poslove. Mile u šali kaže da kupinu mogu da gaje samo penzioneri jer ona traži da se mnogo vremena provodi kraj nje. Kupina nije kao žito i kukuruz, poseješ, baciš đubre i čekaš žetvu.
Oko kupine ima posla skoro svaki dan. Treba rezati, vezivati, redovno zalivati, bez vode nema kvalitetne kupine… Mile u kupinama provodi dnevno 2-3 sata svakog dana. Njegov sin radi teže poslove kao što su podrivanje i prskanje a u vreme berbe uzmu radnike, uglavnom komšije i prijatelje sa kojima se često i ispomažu.
U vreme kad su pre 7-8 godina odlučili da na toj parceli posade voće prijatelj im je ponudio da sa njegove parcele uzmu sadnice. Prihvatili su i uzeli sadnice kupine čačanke. Posadili su i dalje brinuli o zasadu trudeći se da primene sve potrebne agrotehničke mere i dobro brinu o kupini. Već sledeće godine imali su prvi, simboličan, rod a u drugoj godini su kako kažu ubrali 1500 kg.
Ova sorta je krupna i dobra za rad. Većina poslova oko kupine se radi stojeći, a ne pognut kao kod jagode. Većina poslova nije ni mnogo teška, to su uglavnom orezivanje i vezivanje pa te poslove Mile čiča i njegova supruga Snežana urade sami i to radeći svaki dan koliko kad mogu. Njihove kupine su na parceli odmah pored kuće tako da odu kući na kafu ili doručak i ne moraju da nose hranu i vodu za piće na njivu, lakše je i jeftinije.
Kupine zalivaju koristeći sistem kap po kap, kontrolišu koliko vode biljka dobija tako što određuju broj kapi u jedinici vremena i zalivaju 2-3 sata pa onda sledeći red i tako do poslednjeg a onda ispočetka. Ove godine su zalivali svakih 4-5 dana tako da kupina dobije 25-30 litara u dva dana zbog maksimalnog iskorišćenja. Sistem kap po kap se takođe koristi za prihranu i zaštitu kupine sredstvima koja mogu na taj način da se primene.
Kupina može da poraste i do 3 metara uvis ali oni se trude da njihovi špaliri ne budu tako visoki zbog branja. Iskustvo kaže da se grane kupine nepažljivim branjem lako lome pa zato oni berače plaćaju na sat rada a ne po kilogramu da bi radili pažljivo i čuvali grane kupine sa neobranim plodovima.
Parcela pod kupinom je 15-16 ari sa oko 600 korena i razmakom između redova takvim da mogu da obrađuju traktorom. Svaki koren da otprilike po 1 kg a 500-600kg uberu u jednoj berbi iz celog voćnjaka. Procenjuju ovogodišnjnji prinos na 5-6 tona. Bere se svaki 2-3 dan čim kupina sazri.
Cena kupine za 7 godina koliko je gaje se stalno menjala ali je prihod uvek pokrivao njihove troškove. Ove godine su i rod i cena izuzetno dobri, cena je trenutno bila 260din/kg a rod su procenili na 5-6 tona, pa će i zarada biti dobra. Obranu kupinu do transporta u hladnjaču čuvaju u senci i rashlađuju ventilatorom da bi bila u što boljem stanju kada je na kraju dana odvezu u hladnjaču. Sa hladnjačom imaju ugovor o otkupu ali ne sa unapred određenom cenom tako da zavise od ponude i potražnje, skoka i pada cene na tržištu.
Poštuju sve agrotehničke mere i dobro brinu o kupini tako da su je do sada predavali hladnjači kao 1.klasu, samo jednom je njihova kupina ocenjena kao 2.klasa i te godine su od nje napravili vino. Ostalih godina vino naprave samo za svoje potrebe a sav ostali rod završi u hladnjači.
Bojnik sve više postaje voćarski kraj. Površine pod voćem se svake godine povećavaju. Sve je više parcela na kojima su se gajili pšenica i kukuruz sada pod voćem. Poljoprivrednici sade jagodu, malinu i kupinu od jagodičastog voća, ali su velike površine i pod Oblačinskom višnjom i tradicionalnom šljivom.
Navodnjavanje sistemom kap po kap se koristi, primenjuju se agrotehničke mere ali nema protivgradne zaštite, tu su ulaganja jako velika.
Razvojem voćarstva zadovoljni su i sezonski radnici jer kažu više ne moraju na rad u Vojvodinu i ovde ima dovoljno posla i dobrih domaćina uz to su i kući.
“ Članak je urađen u okviru projekta “ FABRIKE NA OTVORENOM “ , koji sufinansira opština Bojnik, a realizuje Radan Pusta Reka portal. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.“
RADAN PUSTA REKA