У атару села Пролом свега 2,5км од Пролом бање налази се једина црква брвнара у Јабланичком и Топличком округу. У целој Србији има око 40 очуваних цркава брвнара.
Кад преко Радан ланине кренете за Пролом бању проћићете на око 50м од ове јединствене цркве брвнаре. Налази се у долини Проломске реке на 640м НМ. Црква је обновљена, лепо уређена и права је атракција за своје посетиоце. Званични назив ове цркве у народу знане као Лазарица је „Храм светог вазнесења Лазара“ и посвећена је кнезу Лазару Хребељановићу. Сматра се да је стара црква саграђена по налогу кнеза Лазара непосредно пред полазак Српске војске у бој на Косово. Према предању, уочи Косовске битке, 25.јуна 1389.године, војска Цара Лазара је стигла до мале цркве у близини села Пролом. Ту су застали да би се помолили Богу и причестили.
Током обреда обишли су шест пута око цркве, како су се они кретали око цркве тако се шест шљива које су расле у црквеној порти окретало,увртало око своје осе. Ту су се заклели да ће по повратку са Косова урадити литију крећући се у обрнутом смеру. Како предање каже, после одмора у селу Данковићи и вечере у селу Трпезе, кнез Лазар је дошао у село Пролом да у тек изграђеној цркви причести своју војску. Ту су се причестили поред осталих и Милош Обилић, Милан Косанчић и Топлица Милан. Предање даље приповеда да је кнез Лазар рекао:“Певајте моја војско, нека се све пролама. Нека чују Турци да се Срби не боје никога осим Бога.“Бој је изгубљен а војска изгинула па се ратници нису вратили да испуне своју заклетву зато шљиве и сада расту тако уврнуте у порти цркве Лазарице. По другом предању шљиве су знале да ће ратници изгинути у боју па су се зато окретале ка Косову за ратницима. Кажу да се и сада шест векова касније на Видовдан ту чује звекет оружја, топот коња, лелек жена и појаве жуте капи на лишћу, као сузе за изгубљеним бојем и јунацима. Ово су предања која се могу чути у народу у овом крају и сада.
Путописац Феликс Каниц у својој књизи „Србија-земља и становништво“ потврђује да је кнез Лазар прошао овуда и у овој цркви причестио војску. Ова маршрута је сасвим логична када се погледа карта. Види се да је кнез Лазар из Куршумлије ка Косову пољу изабрао пут уз Бањску реку као најкраћи и најсигурнији правац према долини Лаба, каже путописац.
Само две године после Косовског боја мошти кнеза Лазара су стигле на ово свето место. Када је кнегиња Милица успела да издејствује да се тело кнеза Лазара пренесе са Косова у манастир Раваницу, захтевала је да се прво унесе у ову црквицу. Кажу да је ту донела одлуку да се замонаши. То потврђује историчар и архимандрит Иларион Руварац у „Белешци о моштима кнеза Лазара“ која датира из друге половине 19. века.
Тадашња црква, направљена од борове грађе, уништена је после велике сеобе Срба 1690.године. Обновили су је досељеници у ове крајеве са планине Голије око 1890. године на темељима старије богомоље и то у стилу у ком су грађене цркве у њиховом старом крају.
Оно што ово место чини јединственим и тајанственим је шест шљива у порти ове цркве брвнаре. Како кажу у порти увек расте шест шљива. Све су увијене у истом смеру. Мештани не памте да их је било ни више ни мање. Друго дрвеће које расте у порти,црквеном дворишту, се не увија већ расте право, ни шљиве у околини се не увијају, увијају се једино шљиве у црквеној порти. Ако младицу шљиве из порте пресадите ван црквеног дворишта одвртеће се, ако младицу споља донесете и посадите у порти, буде ли се примила, увртаће се. Још је једна мистерија везана за ове шљиве јер уврнуте шљиве у црквеној порти никада од памтивека нису рађале. Нема логичног научног објашњења за ову тајанствену појаву па народ препричава легенде. Ова црква је у подножју тајанствене планине Радан, где вода тече узбрдо, потоци се деле а не спајају, а пар десетина километара даље је и мистериозна Ђавоља варош.
Ако посетите Пролом бању не пропустите да прошетате до цркве брвнаре која на необјашњив начин опстаје све до сада али станите и на мосту тајних жеља и прошетајте до водопада Соко, уживаћете у прелепој природи и причама о тајанственим кутцима планине Радан.
Прикупљајући податке о цркви Лазарици, јединој цркви брвнари у крају, наишли смо на вест да је у време короне овде обављено једно црквено венчање. У оближњем Раданском селу Власову после 50 година обављено је венчање. Венчали су се Ненад Бабић и Стојанка Ђукић. Ненад је некада давно отишао из села трбухом за крухом а сада се са својом изабраницом у село вратио због короне. Одлучили су да ту остуну, да живе али и да се венчају. Тако је у Раданском селу Власово после 50 година одржано грађанско венчање док су за црквено венчање изабрали баш цркву Лазарицу.
РАДАН ПУСТА РЕКА