O једнoj од најлепших верских, сакралних, грађевина на подручју Пусте реке говорио нам је Дејан Стојановић, Председник Скупштине општине Бојник, становник Придворице и парохијан цркве Св. Архангела Гаврила. Изграђена је на засенченој падини, југоисточно од Бојничког села Придворица, надомак задњих сеоских кућа, 1895. године, на темељима још старије средњевековне цркве. Освештана је неколико година касније, 26. септембра 1899. године од тадашњег епископа Нишког Господина Никанора, а за владе краља Александра I Обреновића. Запис са овим подацима налази се на мермерној плочи изнад улазних црквених врата. Малу, стару, средњевековну, полупорушену цркву, на овој локацији, забележио је у својим путописима још чувени трговац Мита Ракић. Ова, новија, црква је грађена скоро целу деценију, од 1890. до 1899. од прилога локалних верника и уз подршку краља Александра I Обреновића, са својих пет купола подсећа на Грачаницу. Крај цркве је у периоду од 1927. до 1929. године, у време владавине Александра Карађорђевића I, подигнут и звоник у истом Српско-Византијском стилу. Нешто касније, 1931. године крај цркве и звоника изграђен је и конак, на иницијативу пароха и народног посланика Васе Поповића.
Црква Св. Архангела Гаврила је петокуполна грађевина подигнута на правоугаоној основи са три полукружне нише. Изнад централног дела цркве је највећа купола , а изнад осталих делова су четири мање куполе. Куполе се налазе на торњићима који су изнутра кружни, а споља осмоугаони, носе их лукови и заобљени сводови. Поткуполни простор је зналачки осмишљен, надвишени лукови и торњићи са степенасто сложеним кубетима, дају цркви елегантну пирамидалну силуету.
Цркву красе и многобројни прозори којих има и у горњим зонама, на апсидама и осмоугаоним торњићима, озиданим црвеном циглом, на врху белог храма. Црква Св. Архангела Гаврила у Придворици, својим спољним изгледом, подсећа на велелепну Грачаницу. Звоник крај цркве је изграђен у истом стилу. Унутрашње уређење цркве не заостаје за њеном спољашношћу. Иконостас је урађен у класицистичком духу, једноставна дрвена конструкција са благо тордираним стубићима и капителима. Иконе су урађене техником уље на платну. Елегантни ставови, складне пропорције и боје, блага превласт пригушене црвене и плаве, упућују на академско образовање уметника, а по неким индицијам у осликавању иконостаса учествовао је Урош Предић, највећи Српски сликар из доба реализма. Иконе у овој цркви имају и велику уметничку вредност, а цела црква, изграђена у Српско-Византијском стилу, је јединствена и прелепа.
Садашња поколења се труде да корачају стопама својих предака, уређују простор око цркве. Прошле године црква је, на конкурсу за верске заједнице, добила средства за осветљење цркве и израду два летњиковца.
У оквиру прекограничне сарадње Бојник и Земен у Бугарској, асфалиран је приступни пут до цркве и урађен туристички водич до културно-религијских места. Ове године црква је, на конкурсу за верске заједнице, добила средства у износу од 267000 динара, захваљујући којима се ради на пошумљавању. Од цркве ка гробљу и ивицом црквене порте сађени су платани, панчићеве оморике, сребрне смрче, гинко, зимзелене магнолије,дренови и кестени. Садило се и крај крста, који се налази поред реке и спортског терена али и у школском дворишту. Црква је обезбедила и мале голиће, које ће поклонити школи, већ овог пролећа. Ни сада се не мирује, тек што су изграђене степенице до једног од летњиковаца, а у плану је још један мини летњиковац. Ради се много на уређењу простора око цркве да би био што уређенији за велики сабор на дан Св. Архангела Гаврила или Горешњак. Овај сабор је, задњих година, започињао Бојничко лето, а у плану су и неке друге културне манифестације баш на овом месту.
РАДАН ПУСТА РЕКА