Добродошлицу у свој дом у селу Доње Коњувце пожелео нам је Предраг Ђорђевић, подпредседник клуба младих Доње Коњувце, инжењер електронике, наставник информатике у О.Ш. „Стојан Љубић“ у Косанчићу и до скора активан фудбалски судија. Представиће нам живот младих у овом селу који већ дуги низ година имају свој клуб, просторије за дружење, а својим бројним акцијама доприносе бољем животу и младих и старијих у селу.
Сви знамо да је код куће најлепше, рече нам Предраг и морамо му веровати јер се после петнаестак година далеко од куће вратио са жељом да ту живи. Са собом је донео искуство из живота у великом граду, па и она из којих ће настати идеја да са неколико пријатеља оформе клуб младих са циљем да унапреде турнир у малом фудбалу „Бека“. Организовани у клуб могли су да обезбеде потребна средства и како рече те 2010. године турнир је био један од најбоље организованих у Јабланичком округу.
Задовољни резултатима почели су да прате конкурсе на које могу да аплицирају за оно што им треба. На тај начин су дошли до средстава за реновиранје просторија које су као клуб добили на коришћење.
Постојање клуба као организације стварало је нове могућности које нико као појединац није могао да има. Прва донација коју је клуб добио је био сто за стони тенис. Имали су и подршку руководства у општини Бојник па су тако дошли до компјутера отписаног у канцеларији али одличног за младе у клубу. Ускоро су обезедили и бежични интернет за своје просторије али су сигналом покрили цео спомен парк. У то време WiFi интернет у парку су имали само велики градови и ово Пусторечко село. Те године су се дружили уз гледање утакмица на видео пројектору које другачије не би могли пратити заједно.
Из акције у акцију, од једне добро спроведене идеје до друге, село је било богатије и лепше а млади имали све боље услове за дружење и забаву. Руиниране просторије су сада биле лепе, обновили су зид око парка, обезбедили мобилијар за децу на ком се деца и данас играју, редовно организују акције уређења села а не забораве ни простор око цркве и сеоско гробље. Једино се деле на „организациони“ и „извршни“ тим у свему осталом су заједно и увек имају подршку и помоћ других мештана у свим акцијама,
Малишанима за Ускрс организују радионице и Игре без граница. Док млађи шарају јаја , скачу у џаковима и учествују у сличним такмичењима старији се надмећу у надвлачењу конопца. Кад могу организују путовање. Много младих у селу због обавеза родитеља и материјалне ситуације не путује па су им ове екскурзије које организује клуб велики догађај који дуго памте и препричавају договштине са пута.
Млади су научили да организовани у клуб могу да промене свој свет, своје село. Питали смо Предрага какав је живот у селу, шта још издваја Коњувце од других села, које су предности а који проблеми. Показао се као један од иницијатора и вођа у клубу младих па смо га питали како помоћи и онима који више нису тинејџери да живе боље и лепше управо у Коњувцу, зашто одлазе и шта би их вратило. Рече да се у Коњувцу најлепше живело док су радила два производна погона у самом селу. У конфекцији „Бамби“ су углавном шиле жене из села и околине док су у пољопривредној задрузи комбајнери и трактористи знали месечно да зараде више и од директора. Ту се радило углавном сезонски али се добро зарађивало и уз рад на свом имању добро и живело. Стандард мештана је био такав да су зидали нове куће и реновирали старе, куповали пољопривредне машине, школовали децу.
Било је лако запослити се па је радио свако ко је хтео. Нажалост „Бамби“ је сад у стечају а задругу је откупила хладњача „Југ воће“ , у приватном власништву и сад ни она не ради али је у таквом стању да би уколико се нађе купац могла одмах да се покрене и нормално функционише. Од Предрага смо сазнали да локална самоуправа покушава да нађе инвеститоре који би оживели ове погоне па би поново било радних места . Поред тога наглашшава да су изузетно добре многобројне субвенције за пољопривреду али је проблем што већина има мала газдинства са исцепканим парцеламана и застарелом механизацијом па мало и заради од пољопривреде и зато им је битно да имају посао и плату.
Ово је сада време конкурса, субвенција и донација за које треба аплицирати а ту се наш сељак не сналази баш најбоље и како Предраг каже ту је потребна организована и константна помоћ и подршка. Пољопривредници морају да науче да траже конкурсе, пишу пројекте и аплицирају јер скоро свако газдинство у Коњувцу би испунило потребне услове па би се новац државе слио у Коњувце и Бојник и омогућио даљи развој. Пре свега би такву помоћ требало пружити младима па неби одлазили да раде на грађевини. Каже да би се могао оформити један експертски,стручни, тим који би могао да прати младе и помаже им идејама и саветима да осмисле посао који би радили и да ту у селу живе лакше и лепше него као печалбари у граду или радећи од јутра до сутра за малу зараду у некој фирми и плаћати кирију или путовати дуго сваки дан.
“ Чланак је урађен у оквиру пројекта “ ДА НАШИ БУДУ СА НАМА “ , који суфинансира општина Бојник, а реализује Радан Пуста Река портал. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.“
РАДАН ПУСТА РЕКА