Падине на источној страни Радан планине заблистају већ под првим јутарњим зрацима сунца. Клима је овде блага и има доста воћњака па и по неки виноград. Овде виноградарство није развијено а клима и земљиште су погодни па је познати Рубин овде подигао један свој виноград. Ту смо пронашли и једини велики виноград у приватном поседу у Бојничком атару, виноград Казимира Михајловића у селу Мијајлица.
Казимир је по одласку у пензију, кад је могао да бира где ће живети, изабрао своје родно село Мијајлицу. Ту је на парцели крај куће на месту идеалном за винову лозу подиго свој виногрд. Виноград је површине око једног хектара и засађен је са три основне сорте грожђа, Прокупац, Вранац и Пловдина, а има и нешто мало, колико за јело, стоних сорти. Налази се на месту где задњи зраци сунца зађу. Винову лозу гаји поштујући принципе органске производње за шта има пуну подршку своје породице.
Око винограда и вина има посла 365 дана у години, каже Казимир а његова супруга Гордана додаје Вино је господин око њега се мора радити. Њих двоје око свог винограда раде са много љубави и сваке године имају вино изузетног, врхунског квалитета. Вино је сваке године јако и питко, румено и никад исто, сваке је година другачије па овде кад пожелите вино бирате годину бербе као у познатим светским винаријама и ресторанима. Овде нема индустријске производње ни магичних додатака који вину сваке године дају исти квалитет.
Сад је јесен и крај сезоне у винограду, време је бербе грожђа. Ова година је била сушна, три месеца без кише, у грожђу је много шећера. Пред саму бербу пала је једна лепа кишица која је баш пријала грожђу.
Дан је као створен за бербу, сунчан и прохладан, па ће вино бити бистро, питко и јако. У винограду су се окупили берачи. Многи су ту годину за годином, бербу за бербом, због грожђа, бербе, берача, песме, шале и дружења на крају бербе. Берба је врхунац дешавања током године и завршава се весељем.
Некада су се на бербу окупљали рођаци, пријатељи и комшије, а сада су ту све чешће плаћени берачи. Коња је заменио трактор али газдарица и сада ујутру цвећем окити кола којима се довози грожђе а цвет задене и у своју косу. Кад се грожђе довезе из винограда муља се електричном муљачом која аутоматски одваја петељке, можда је ипак боље као некад када су се за овај посао бирале најлепше девојке да босоноге газе по грожђу и тако га муљају. Велики посао је завршен. Газдама сада остаје да брину о вину , да га претачу и чувају, по потреби флаширају, и допуне своју колекцију овогодишњом бербом.
Највише је у овом винограду убрано тона грожђа, сада је старији и година није иста, али убрано је око 4000кг грожђа а у појединим гроздовима на мерењу је било и до 28% шећера што обећава јако вино. Виноград је како Казимир каже једна његова велика авантура, захтева много рада преко целе године, око винграда, бачви, вина, али је и једно велико задовољство па ћемо оставити домаћине да на крају дана уживају у чашици руменог вина из њиховог подрума.
“ Чланак је урађен у оквиру пројекта “ ФАБРИКЕ НА ОТВОРЕНОМ “ , који суфинансира општина Бојник, а реализује Радан Пуста Река портал. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.“
РАДАН ПУСТА РЕКА