Док су за неке благо бисери и драгуљи за породицу Јовановић, Владицу и његову супругу, из Каменице, благо представља њихово стадо крава. Тренутно имају 7 крава и једно теле. Владица је апсолвент на Пољопривредном факултету у Земуну на одсеку за сточарство, не воли канцеларију и канцеларијски посао али воли да ради са животињама. Своје место под сунцем је пронашао у сточарству. Гаји тренутно 7 крава и производи млеко и сир. Планира повећање броја грла у стаји до неких 20 и то би онда била једна мини фарма.
У време када многи одустају од сточарства, пре свега од производње млека, овај млади факултетски образован сточар планира повећање броја грла у својој штали. Да ли је јако скроман или је пронашао чаробну формулу зараде у сточарству закључите сами. Погледајте и послушајте његову животну причу и његово вишегодишње искуство.
Владица прича о својим почецима и о свом раду до данашњег дана. До пре неколико година живели су у Бојнику. Преселили су се у Каменицу и ту били подстанари неколико година. Штале су брзо постајале тесне за број грла која су хтели да чувају. Указала им се шанса да купе кућу са великим двориштем и шталом већом од оне коју су користили. Продали су пет својим крава, додали уштеђевину и купили кућу. Сада поново повећавају број грла у својој штали и како Владица рече живе од оног што зараде бавећи се сточарством.
Питали смо какво је његово радно време а он нам одговори 24 часа 365 дана у години и да због тога овим послом може да се бави само онај ко воли животиње. Знање стечено на факултету примењује у пракси на свом имању и у својој штали. Изабрао је да 5 крава буду Сименталске расе а 2 су Холштајн, холштајн да би добили на количини а симентаску расу да би добили на јачини млека. Шталски просек је 25-27 литара по грлу, када су у пуној лактацији дневни просек штале је 100-130 литара зато што увек има по неко теле да сиса. Има краву која даје 35 литара млека али и другу која даје само 15 литара у пуној лактацији али је дневним просеком а и са годишње 13000-14000 литара млека предатог млекари плус произведен сир сасвим задовољан. Млеко чува у лактофризу а музе музилицом за појединачну мужу. Када буде достигао број од 20 крава намерава да набави линију за мужу са затвореним системом где млеко из вимена иде директно у лактофриз и није ни на тренутак изложено шталском ваздуху.
Владица краве гаји полуинтензивно, његов став је да крави треба вратити осећај и инстинкт материнства. Тврди да када теле сиса краве дају више млека а само сисања је добро за здравље и телета које тако брже напредује али и краве која подстакнута телетом спусти сво млеко. Теле посиса колико жели а оно што претекне измузу музилицом, тако краве не оболевају од маститиса што је један од највећих проблема у екстензивном сточарству.
Храну за краве производи сам, купује само премиксе и сојину и сунцокретову сачму кад не буде довољно хране за целу сезону. По статистици за једно грло стоке треба обрадити 1 хектар да би се произвело довољно хране.
Све његове краве имају своје име али и свој матични број. По уматиченој крави добија 25000, по литру млека 7 динара а ускоро ће бити повећања на 10 динара а конкурише за субвенције за производњу хране за стоку и код државе и код општине. По његовом мишљењу услови за добијање субвенција су лакши код општине, поред тога истиче изузетно добру сарадњу са Буџетским фондом за развој пољопривреде општине Бојник и наглашава да захваљујући субвенцијама добијеним од општине може да обнови своју механизацију.
Говорећи о исхрани стоке наглашава колико је важно за здрвље крава и економично да су краве свакодневно целу сезону напољу на сунчевој светлости, на испаши. Испашом им је обезбеђен кабасти део оброка а у штали добију у складу са тим у ком су периоду лактације и концентровани део оброка. Добра нега, исхрана и боравак на испаши доприносе да њихове краве после веома кратког времена, 40-50 дана, буду спремне за вештачко осемењавање и нови циклус а уз то теле здраву и напредну телад.
Са овим младим образованим сточаром смо разговарали и о утицају генетике на количину и квалитет млека али и женске и мушке телади.
У овај посао са стоком укључена је и Владичина супруга која је обично задужена за мужу крава и прављење сира јер по Владициним речима прерада млека у сир и продаја сира делимично сталним купцима на кућном прагу а што претекне на локалној пијаци је много исоплативије од продаје самог млека.
Питали смо Владицу и како изгледа један њихов радни дан, имају ли слободан викенд , иду ли на одмор. Каже да мора неко да припомогне, јер посла око стоке има сваког дана, а на одмор кад оду иду на 5 дана а шестог се враћају без обзира што зараћују довољно да на одмору буду и 15 дана али они недостају својим животињама а и оне њима. Сада када су пронашли неког ко би радио на фарми надају се да ће моћи чешће да себи приуште породични излазак или дружење са пријатељима.
Ова млада породица је пронашла свој кутак за живот и добар је пример да и млади могу остати на селу и живети лепо на селу и од села.
“ Чланак је урађен у оквиру пројекта “ ФАБРИКЕ НА ОТВОРЕНОМ “ , који суфинансира општина Бојник, а реализује Радан Пуста Река портал. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.“
РАДАН ПУСТА РЕКА