ВЕЛИКО ВОЈЛОВЦЕ- Мало Лебанско село великих професионалаца

Велико Војловце је једно од мањих села у општини Лебане. Пожелели смо да кажемо ни мањег села ни већих произвођача али таква су и сва суседна села Бошњаце, Цекавица, Мало Војловце, Тогочевце, Пертате, Ћеновац и Доње Врановце. Ово су села професионалних произвођача поврћа под пластеником специјализованих за производњу парадајза. Производе парадајз изузетног квалитета и са њим конкуришу и на домаћем и на иностраном тржишту.

Село Велико Војловце се налази у котлини од Лебана ка Лесковцу на обалама реке Јабланице. По попису из 2011. године било је око 300 становника у стотинак домова. Просечна старост становника је 44,4 године а просечан број чланова домаћинства је 3,58. По истом попису деце и младих до 25 година је чак 84 или другачије речено сваки 4-ти мештанин је млађи од 25 година.

Село се налази на месту некадашњег манастира Војловице од кога су остале сачуване само рушевине. По усменом предању монаси су се пред најездом Турака повукли у Банат и у околини Панчева подигли истоимени манастир.

У селу је четвороразредна основна школа заједничка за Врановце и Војловце, продавница је у суседном Врановцу и ради само преподне и најважније откупна станица за поврће које се производи у околини.

У селу је и једна од  малобројних пољопривредних задруга „Агро Војловица“. Разговарамо са Жикицом Доцићем  представником и села и задруге о свему што је важно за живот мештана и развој села.

По Жикицином мишљењу као мештанина, произвођача, откупљивача и задругара за мештане али и село важно је оно што утиче на пластеничку производњу поврћа али у овом тренутку жели да истакне да је Велико Војловце домаћин Сеоских спортских игара које ће се 8.јуна одржати на заједничком спортском терену Велико Војловце-Доње Врановце и да позове све да дођу да се такмиче, друже и навијају.

Питали смо имају ли времена за дружење и у шали каже остаће увече дуже у пластенику да би тог дана био слободан.

Село је окружено пластеницима, скоро све породице се професионално баве пластеничком производњом сезонског поврћа па смо Жикицу замолили да као мештанин, као произвођач али и откупљивач каже шта је по његовом мишљењу битно за развој овог села и бољи живот мештана.

Жикица истиче мост као тренутно једину њихову везу са светом и каже да из овог села свакодневно током целе године у продају оде шлепер поврћа. Пут до Бошњаца када је грађен био је добар али је под теретом тешких камиона и шлепера добио ударне рупе које редовно крпе али би било добро да пут добије нови слој асфалта.

Истиче као веома важну цену производа и да је потребно да се направи договор свих заинтересованих страна, произвођача, откупљивача, крајњих купаца, државе и да се одреди цена таква да се произвођачу исплати да ради а да купац може да плати. То би унело баланс и стабилност и многи произвођачи би улагали у своју производњу, повећавали површине или осавремењавали производњу улагањем у на пример електрификацију и компјутерско праћење заливања, прихране и заштите.

Као задругар каже да количине производа које сваки поједини произвођач нуди на тржишту нису велике али ако би нашли начин да наступају заједно и нуде много веће количине могли би да на тржишту добију и бољу цену за своје производе.

Жикица истиче да су произвођачи из Војловца и околине професионалци, да изузетно воде рачуна о квалитеу поврћа, да производе на конвенционалан начин али да пажљиво воде рачуна о каренцама и квалитету производа који нуде тржишту а да се сада маркира свака гајбица и да на њој стоји име произвођача па свако чува свој добар глас.

Велетрговине све чешће траже робу спаковану у мала паковања и наводи пример да је скоро имао потражњу за чери парадајзом спакованим по 250гр што има бољу цену али захтева и трошак паковања.

Уколико би се у овом крају отворио погон за прераду поврћа допринео би стабилности пословања а роба друге класе би нашла свог купца. Наводи пример да краставац ако није потпуно прав спада у другу класу а одличан је да се насече и конзервира. Слична је ситуација и са парадајзом. У овом крају се производе вагони и вагони парадајза изузетног квалитета али ипак има и нешто робе друге класе која се сада углавном баца а могла би да се прераћује.

У овом малом селу говори се о великим темама, о позиционирању на домаћем и страном тржишту, клими која утиче на време стизања производа, о увозу и извозу, једино се висок квалитет производа подразумева јер овде живе и раде реномирани професионални произвођачи поврћа а већину њихове производње чини парадајз.

 
 
 



Чланак је урађен у оквиру пројекта “Оживљавање села у општини Лебане“ , који суфинансира општина Лебане, а реализује Радан Пуста Река портал. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.


Подели ово са пријатељима: