Veliko Vojlovce je jedno od manjih sela u opštini Lebane. Poželeli smo da kažemo ni manjeg sela ni većih proizvođača ali takva su i sva susedna sela Bošnjace, Cekavica, Malo Vojlovce, Togočevce, Pertate, Ćenovac i Donje Vranovce. Ovo su sela profesionalnih proizvođača povrća pod plastenikom specijalizovanih za proizvodnju paradajza. Proizvode paradajz izuzetnog kvaliteta i sa njim konkurišu i na domaćem i na inostranom tržištu.
Selo Veliko Vojlovce se nalazi u kotlini od Lebana ka Leskovcu na obalama reke Jablanice. Po popisu iz 2011. godine bilo je oko 300 stanovnika u stotinak domova. Prosečna starost stanovnika je 44,4 godine a prosečan broj članova domaćinstva je 3,58. Po istom popisu dece i mladih do 25 godina je čak 84 ili drugačije rečeno svaki 4-ti meštanin je mlađi od 25 godina.
Selo se nalazi na mestu nekadašnjeg manastira Vojlovice od koga su ostale sačuvane samo ruševine. Po usmenom predanju monasi su se pred najezdom Turaka povukli u Banat i u okolini Pančeva podigli istoimeni manastir.
U selu je četvororazredna osnovna škola zajednička za Vranovce i Vojlovce, prodavnica je u susednom Vranovcu i radi samo prepodne i najvažnije otkupna stanica za povrće koje se proizvodi u okolini.
U selu je i jedna od malobrojnih poljoprivrednih zadruga „Agro Vojlovica“. Razgovaramo sa Žikicom Docićem predstavnikom i sela i zadruge o svemu što je važno za život meštana i razvoj sela.
Po Žikicinom mišljenju kao meštanina, proizvođača, otkupljivača i zadrugara za meštane ali i selo važno je ono što utiče na plasteničku proizvodnju povrća ali u ovom trenutku želi da istakne da je Veliko Vojlovce domaćin Seoskih sportskih igara koje će se 8.juna održati na zajedničkom sportskom terenu Veliko Vojlovce-Donje Vranovce i da pozove sve da dođu da se takmiče, druže i navijaju.
Pitali smo imaju li vremena za druženje i u šali kaže ostaće uveče duže u plasteniku da bi tog dana bio slobodan.
Selo je okruženo plastenicima, skoro sve porodice se profesionalno bave plasteničkom proizvodnjom sezonskog povrća pa smo Žikicu zamolili da kao meštanin, kao proizvođač ali i otkupljivač kaže šta je po njegovom mišljenju bitno za razvoj ovog sela i bolji život meštana.
Žikica ističe most kao trenutno jedinu njihovu vezu sa svetom i kaže da iz ovog sela svakodnevno tokom cele godine u prodaju ode šleper povrća. Put do Bošnjaca kada je građen bio je dobar ali je pod teretom teških kamiona i šlepera dobio udarne rupe koje redovno krpe ali bi bilo dobro da put dobije novi sloj asfalta.
Ističe kao veoma važnu cenu proizvoda i da je potrebno da se napravi dogovor svih zainteresovanih strana, proizvođača, otkupljivača, krajnjih kupaca, države i da se odredi cena takva da se proizvođaču isplati da radi a da kupac može da plati. To bi unelo balans i stabilnost i mnogi proizvođači bi ulagali u svoju proizvodnju, povećavali površine ili osavremenjavali proizvodnju ulaganjem u na primer elektrifikaciju i kompjutersko praćenje zalivanja, prihrane i zaštite.
Kao zadrugar kaže da količine proizvoda koje svaki pojedini proizvođač nudi na tržištu nisu velike ali ako bi našli način da nastupaju zajedno i nude mnogo veće količine mogli bi da na tržištu dobiju i bolju cenu za svoje proizvode.
Žikica ističe da su proizvođači iz Vojlovca i okoline profesionalci, da izuzetno vode računa o kvaliteu povrća, da proizvode na konvencionalan način ali da pažljivo vode računa o karencama i kvalitetu proizvoda koji nude tržištu a da se sada markira svaka gajbica i da na njoj stoji ime proizvođača pa svako čuva svoj dobar glas.
Veletrgovine sve češće traže robu spakovanu u mala pakovanja i navodi primer da je skoro imao potražnju za čeri paradajzom spakovanim po 250gr što ima bolju cenu ali zahteva i trošak pakovanja.
Ukoliko bi se u ovom kraju otvorio pogon za preradu povrća doprineo bi stabilnosti poslovanja a roba druge klase bi našla svog kupca. Navodi primer da krastavac ako nije potpuno prav spada u drugu klasu a odličan je da se naseče i konzervira. Slična je situacija i sa paradajzom. U ovom kraju se proizvode vagoni i vagoni paradajza izuzetnog kvaliteta ali ipak ima i nešto robe druge klase koja se sada uglavnom baca a mogla bi da se preraćuje.
U ovom malom selu govori se o velikim temama, o pozicioniranju na domaćem i stranom tržištu, klimi koja utiče na vreme stizanja proizvoda, o uvozu i izvozu, jedino se visok kvalitet proizvoda podrazumeva jer ovde žive i rade renomirani profesionalni proizvođači povrća a većinu njihove proizvodnje čini paradajz.
Članak je urađen u okviru projekta “Oživljavanje sela u opštini Lebane“ , koji sufinansira opština Lebane, a realizuje Radan Pusta Reka portal. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
RADAN PUSTA REKA