Да ли знате да се сваке године на подручју општине Лебане посади 4 милиона корена парадајза? Да ли знате да у Вашем комшилуку живе неки од највећих произвођача парадајза у Србији?
Ана Станисављевић из села Доње Врановце и њена породица су једни од највећих произвођача. Ана је жена носилац пољопривредног газдинства, увек пуна идеја и планова и уз то поносна супруга и мајка.
О чему год да започнете разговор са Аном завршићете разговором о производњи парадајза и породици зато је са Аном било лако разговарати о свему оном што је битно једном успешном произвођачу, да буде још бољи у послу и да млади и даље остају у својим селима, на својим породичним газдинствима, да наставе посао у коме су њихови родитељи највећи у Србији, производњу парадајза и другог поврћа у пластеницима.
Ана нам је пожелела добродошлицу на газдинство породице Станисављевић и са поносом показала њихове пластенике. Станисављевићи живе од пластеника и напорног рада, како Ана рече, зна да неће зарадити за стан у Паризу али све што имају зарадили су од пластеника, лепу кућу, потребну механизацију за рад и средства за добар живот и школовање деце а пре двадесетак година када су почињали овај посао били су једна од најсиромашнијих породица у селу.
Замолили смо Ану да нам приближи све оно што је једном произвођачу битно, шта је то добро а где су добродошли помоћ и подршка.
На самом почетку разговора истакла је да ће захваљујући разумевању локалне власти општине Лебане ускоро, а вероватно пре краја лета, бити решен њихов највећи проблем мост преко кога води једини приступни пут селу и пут до Бошњаца. Мост је тренутно у таквом стању да шлепери не смеју преко њега па то компликује и поскупљује транспорт тона и тона парадајза које у сезони произведу мештани Доњег Врановца и Великог Војловца.
Врановце је окружено пластеницима али нису сваком произвођачу пластеници крај куће па је тбог тога електрификација поља јако битна за њихову јефтинију производњу и конкурентнији наступ на тржишту. Електрификација поља би заливање биљака у пластенциима учинила јефтинијим него што је сада али и омогућила пољопривредницима да направе корак ка савременијем начину производње.
Да би Врановце и суседна села већ сада највећи произвођачи парадајза и остали највећи морају да прате савремене трендове и пређу на компјутеризовано праћење заливања, прихране и заштите биљака а за то је неопходна електрификација поља.
Једна од највећих жеља Ане и њених колега је загарантована цена парадајза, како рече, немају ништа против увоза али је проблем ако у време највећих берби има увоза а нема извоза. Сорте парадајза које гаје су конзумне, салатне, и тешко их је сачувати до промене цена на тржишту. Отварање погона за прераду парадајза, уз промену сорте за ону која ће више одговарати за прераду, донело би неку стабилност у пословању а лако би на једном делу површине гајили сорте као до сада а на другом делу сорте које су погодне за прераду.
Општина Лебане је организатор „Парадајз феста“ а Ану смо питали колико самим произвођачима значи ова манифестација. Каже да је то прилика да изложе своје производе али и да сваки произвођач оствари бројне контакте са другим произвођачима из региона, да размене искуства, да оствари контакте са произвођачима опреме, семена, заштитних и других средстава које користи али је то и прилика за промоцију производа и најбитније за контакте са откупљивачима.
Једна од тема о којој смо разговарали је и коришћење субвенција. Ана је са лакоћом говорила о субвенцијама по хектару, за набавку конструкције и фолије за пластенике, за механизацију, да је све више могућности за аплицирање за потребна средства али и да осигурање имају за фолију и да већина не користи неко друго осигурање производње.Интересовало нас је и дали плаћају доприносе за здравство и пензионо. Ана рече да колико она зна сви из села су здравствено осигурани али да мало ко уплаћује за пензију и да многи имају проблеме из претходног периода које могу да реше само уз помоћ и сарадњу државе и тек тада би могли да почну поново да уплаћују за пензију.
Много је тога што је свима или бар већини произвођача заједничко а једно је и то да у овом и суседним селима млади остају на селу, на свом имању, у свом дому и најчешће и у породичној заједници. Заједно у кући живе најчешће по 4 генерације, жене се и удају углавном са 24-25 година, имају обавезно двоје деце а многи се одлучују и за треће дете. Млади који упишу факултет углавном после завршених студија се враћају и настављају тамо где су родитељи стали. Временом преузимају водећу улогу у производњи а родитељи постају подршка.
Анине наследнике чека компјутеризовано праћење и управљање наводњавањем, прихраном и заштитом биљака али и грејање пластеника а на њиховом газдинству се тренутно гради објекат од панела који ће ове године користити за паковање робе и краткотрајно складиштење до транспорта откупљивачу а ускоро ће у једном делу објекта бити и мини хладњача која ће им омогућити да производе сачувају пар дана до боље цене на тржишту.
Чланак је урађен у оквиру пројекта “Оживљавање села у општини Лебане“ , који суфинансира општина Лебане, а реализује Радан Пуста Река портал. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
РАДАН ПУСТА РЕКА