Da li znate da se svake godine na području opštine Lebane posadi 4 miliona korena paradajza? Da li znate da u Vašem komšiluku žive neki od najvećih proizvođača paradajza u Srbiji?
Ana Stanisavljević iz sela Donje Vranovce i njena porodica su jedni od najvećih proizvođača. Ana je žena nosilac poljoprivrednog gazdinstva, uvek puna ideja i planova i uz to ponosna supruga i majka.
O čemu god da započnete razgovor sa Anom završićete razgovorom o proizvodnji paradajza i porodici zato je sa Anom bilo lako razgovarati o svemu onom što je bitno jednom uspešnom proizvođaču, da bude još bolji u poslu i da mladi i dalje ostaju u svojim selima, na svojim porodičnim gazdinstvima, da nastave posao u kome su njihovi roditelji najveći u Srbiji, proizvodnju paradajza i drugog povrća u plastenicima.
Ana nam je poželela dobrodošlicu na gazdinstvo porodice Stanisavljević i sa ponosom pokazala njihove plastenike. Stanisavljevići žive od plastenika i napornog rada, kako Ana reče, zna da neće zaraditi za stan u Parizu ali sve što imaju zaradili su od plastenika, lepu kuću, potrebnu mehanizaciju za rad i sredstva za dobar život i školovanje dece a pre dvadesetak godina kada su počinjali ovaj posao bili su jedna od najsiromašnijih porodica u selu.
Zamolili smo Anu da nam približi sve ono što je jednom proizvođaču bitno, šta je to dobro a gde su dobrodošli pomoć i podrška.
Na samom početku razgovora istakla je da će zahvaljujući razumevanju lokalne vlasti opštine Lebane uskoro, a verovatno pre kraja leta, biti rešen njihov najveći problem most preko koga vodi jedini pristupni put selu i put do Bošnjaca. Most je trenutno u takvom stanju da šleperi ne smeju preko njega pa to komplikuje i poskupljuje transport tona i tona paradajza koje u sezoni proizvedu meštani Donjeg Vranovca i Velikog Vojlovca.
Vranovce je okruženo plastenicima ali nisu svakom proizvođaču plastenici kraj kuće pa je tbog toga elektrifikacija polja jako bitna za njihovu jeftiniju proizvodnju i konkurentniji nastup na tržištu. Elektrifikacija polja bi zalivanje biljaka u plastenciima učinila jeftinijim nego što je sada ali i omogućila poljoprivrednicima da naprave korak ka savremenijem načinu proizvodnje.
Da bi Vranovce i susedna sela već sada najveći proizvođači paradajza i ostali najveći moraju da prate savremene trendove i pređu na kompjuterizovano praćenje zalivanja, prihrane i zaštite biljaka a za to je neophodna elektrifikacija polja.
Jedna od najvećih želja Ane i njenih kolega je zagarantovana cena paradajza, kako reče, nemaju ništa protiv uvoza ali je problem ako u vreme najvećih berbi ima uvoza a nema izvoza. Sorte paradajza koje gaje su konzumne, salatne, i teško ih je sačuvati do promene cena na tržištu. Otvaranje pogona za preradu paradajza, uz promenu sorte za onu koja će više odgovarati za preradu, donelo bi neku stabilnost u poslovanju a lako bi na jednom delu površine gajili sorte kao do sada a na drugom delu sorte koje su pogodne za preradu.
Opština Lebane je organizator „Paradajz festa“ a Anu smo pitali koliko samim proizvođačima znači ova manifestacija. Kaže da je to prilika da izlože svoje proizvode ali i da svaki proizvođač ostvari brojne kontakte sa drugim proizvođačima iz regiona, da razmene iskustva, da ostvari kontakte sa proizvođačima opreme, semena, zaštitnih i drugih sredstava koje koristi ali je to i prilika za promociju proizvoda i najbitnije za kontakte sa otkupljivačima.
Jedna od tema o kojoj smo razgovarali je i korišćenje subvencija. Ana je sa lakoćom govorila o subvencijama po hektaru, za nabavku konstrukcije i folije za plastenike, za mehanizaciju, da je sve više mogućnosti za apliciranje za potrebna sredstva ali i da osiguranje imaju za foliju i da većina ne koristi neko drugo osiguranje proizvodnje.Interesovalo nas je i dali plaćaju doprinose za zdravstvo i penziono. Ana reče da koliko ona zna svi iz sela su zdravstveno osigurani ali da malo ko uplaćuje za penziju i da mnogi imaju probleme iz prethodnog perioda koje mogu da reše samo uz pomoć i saradnju države i tek tada bi mogli da počnu ponovo da uplaćuju za penziju.
Mnogo je toga što je svima ili bar većini proizvođača zajedničko a jedno je i to da u ovom i susednim selima mladi ostaju na selu, na svom imanju, u svom domu i najčešće i u porodičnoj zajednici. Zajedno u kući žive najčešće po 4 generacije, žene se i udaju uglavnom sa 24-25 godina, imaju obavezno dvoje dece a mnogi se odlučuju i za treće dete. Mladi koji upišu fakultet uglavnom posle završenih studija se vraćaju i nastavljaju tamo gde su roditelji stali. Vremenom preuzimaju vodeću ulogu u proizvodnji a roditelji postaju podrška.
Anine naslednike čeka kompjuterizovano praćenje i upravljanje navodnjavanjem, prihranom i zaštitom biljaka ali i grejanje plastenika a na njihovom gazdinstvu se trenutno gradi objekat od panela koji će ove godine koristiti za pakovanje robe i kratkotrajno skladištenje do transporta otkupljivaču a uskoro će u jednom delu objekta biti i mini hladnjača koja će im omogućiti da proizvode sačuvaju par dana do bolje cene na tržištu.
Članak je urađen u okviru projekta “Oživljavanje sela u opštini Lebane“ , koji sufinansira opština Lebane, a realizuje Radan Pusta Reka portal. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
RADAN PUSTA REKA