Када сретнете неког ко је рођен у великом граду и у граду провео већи део живота изненади Вас да воли село толико да жели да у њему живи кад оде у пензију. Славица Стојадиновић девојачко Митић је рођена и одрасла у Нишу, удала се, запослила и свој радни век провела у Нишу. Мајковац је заволела толико да једва чека да прође још неколико месеци колико је дели од пензије и да пређе да живи у Мајковцу у махали Митића. Већ дуго Славица и њен супруг много времена проводе у Мајковцу. Мир, тишина и песма птица су нешто што жели после рада у Студентском центру, са младима, у гужви, журби и буци. Ужива у јутарњој кафи пред кућом на свежем планинском ваздуху.
Ово мало село које се скутрило подно планине Радан је заробило срце ове жене. У њему је она нашла свој мир,планинску свежину,бистру Мајковачку реку,воду изузетног квалитета и добре људе за комшије. Ту проводе сво своје слободно време а често их посећују деца и унуци, за најмлађег унука долазак у Мајковац код бабе и деде је права привилегија. Деца уживају у сеоском дворишту али и у центру села где су базен и спортски терен крај потока и где се друже са младима који се ту нађу.
Стојадиновићи су ове године реновирали своју сеоску кућу да у њој могу удобно да живе. Увели су воду, направили купатило, проверили и поправили електричну инсталацију, поставили ламинат преко некада земљаног пода… Славица је све изненадила урадивши један део посла сама сопственим рукама. Њихова кућа је типична Раданска кућа кованица омазана блатом и окречена у бело на подруму зиданом каменом. На много места је током времена блато отпало па су се виделе греде, Славица је буквално рукама омазала блатом своју кућу, окречила је и вратила јој стари сјај.
Зидови куће су дебели и представљају добру топлотну изолацију. Како Славица рече боље чува свежину него што охладе две климе у Нишу. Овде она припреми сву зимницу на Смедеревцу испред куће и спакује у подрум да сачека селидбу за Ниш.
Питали смо је као жену из града шта овде недостаје. Веома је лош пут и гостима се деси да оштете кола возећи њиме, било би добро да се асфалтира . До сада је како она каже у махали Митића живело четворо а од идуће године биће ту и њих двоје. Долазе на викенде и рођаци који су наследили суседну кућу, деца њихових рођака који ту живе а долазиће и њихова деца и унуци више него сада. Сем пута овде недостаје брз интернет њеном супругу због посла а деци због школе, друштвених мрежа и наравно игрица. Такође би било добро да има продавница негде ближе да стари људи не морају у Бојник за сваку ситницу.
Славица броји дане до пензије и селидбе у Мајковац у махалу Митића, прижељкује да њиховим примером крене још неко да би друштво било веће, а мисли да би и млађи могли овде лепо да живе бавећи се сточарством и производећи здраву храну за своју породицу, као на фармама у Норвешкој или Швајцарској па и боље, уместо да цела породица живи од једног минималца у граду.
“ Чланак је урађен у оквиру пројекта “ ДА НАШИ БУДУ СА НАМА “ , који суфинансира општина Бојник, а реализује Радан Пуста Река портал. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.“
РАДАН ПУСТА РЕКА