Kada sretnete nekog ko je rođen u velikom gradu i u gradu proveo veći deo života iznenadi Vas da voli selo toliko da želi da u njemu živi kad ode u penziju. Slavica Stojadinović devojačko Mitić je rođena i odrasla u Nišu, udala se, zaposlila i svoj radni vek provela u Nišu. Majkovac je zavolela toliko da jedva čeka da prođe još nekoliko meseci koliko je deli od penzije i da pređe da živi u Majkovcu u mahali Mitića. Već dugo Slavica i njen suprug mnogo vremena provode u Majkovcu. Mir, tišina i pesma ptica su nešto što želi posle rada u Studentskom centru, sa mladima, u gužvi, žurbi i buci. Uživa u jutarnjoj kafi pred kućom na svežem planinskom vazduhu.
Ovo malo selo koje se skutrilo podno planine Radan je zarobilo srce ove žene. U njemu je ona našla svoj mir,planinsku svežinu,bistru Majkovačku reku,vodu izuzetnog kvaliteta i dobre ljude za komšije. Tu provode svo svoje slobodno vreme a često ih posećuju deca i unuci, za najmlađeg unuka dolazak u Majkovac kod babe i dede je prava privilegija. Deca uživaju u seoskom dvorištu ali i u centru sela gde su bazen i sportski teren kraj potoka i gde se druže sa mladima koji se tu nađu.
Stojadinovići su ove godine renovirali svoju seosku kuću da u njoj mogu udobno da žive. Uveli su vodu, napravili kupatilo, proverili i popravili električnu instalaciju, postavili laminat preko nekada zemljanog poda… Slavica je sve iznenadila uradivši jedan deo posla sama sopstvenim rukama. Njihova kuća je tipična Radanska kuća kovanica omazana blatom i okrečena u belo na podrumu zidanom kamenom. Na mnogo mesta je tokom vremena blato otpalo pa su se videle grede, Slavica je bukvalno rukama omazala blatom svoju kuću, okrečila je i vratila joj stari sjaj.
Zidovi kuće su debeli i predstavljaju dobru toplotnu izolaciju. Kako Slavica reče bolje čuva svežinu nego što ohlade dve klime u Nišu. Ovde ona pripremi svu zimnicu na Smederevcu ispred kuće i spakuje u podrum da sačeka selidbu za Niš.
Pitali smo je kao ženu iz grada šta ovde nedostaje. Veoma je loš put i gostima se desi da oštete kola vozeći njime, bilo bi dobro da se asfaltira . Do sada je kako ona kaže u mahali Mitića živelo četvoro a od iduće godine biće tu i njih dvoje. Dolaze na vikende i rođaci koji su nasledili susednu kuću, deca njihovih rođaka koji tu žive a dolaziće i njihova deca i unuci više nego sada. Sem puta ovde nedostaje brz internet njenom suprugu zbog posla a deci zbog škole, društvenih mreža i naravno igrica. Takođe bi bilo dobro da ima prodavnica negde bliže da stari ljudi ne moraju u Bojnik za svaku sitnicu.
Slavica broji dane do penzije i selidbe u Majkovac u mahalu Mitića, priželjkuje da njihovim primerom krene još neko da bi društvo bilo veće, a misli da bi i mlađi mogli ovde lepo da žive baveći se stočarstvom i proizvodeći zdravu hranu za svoju porodicu, kao na farmama u Norveškoj ili Švajcarskoj pa i bolje, umesto da cela porodica živi od jednog minimalca u gradu.
“ Članak je urađen u okviru projekta “ DA NAŠI BUDU SA NAMA “ , koji sufinansira opština Bojnik, a realizuje Radan Pusta Reka portal. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.“
RADAN PUSTA REKA