Vujanovo je malo selo, okruženo šumama, podno Radan planinene, 10-tak kilometara od Bojnika i 3-4km od Brestovačkog jezera. Nalazi se na blagoj padini, skoro na vrhu brega oko kog vijuga Vujanovska reka. Iznad njega su tajanstvena Radan planina i moćna Petrova Gora, a istočno Rečička čuka, koja zaklanja pogled prema Bojniku ali i dolini Puste Reke.
Pomislili smo da ćemo u ovako malom selu začas videti sve što je lepo i zanimljivo, ali smo pogrešili, jedan ceo dan je bio kratak da svuda stignemo. U Vujanovu nas je ispred nekadašnje škole a sada kulturnog centra dočekao Predsednik Mesne zajednice Milan Stojanović. Sa ponosom je pokazao zgradu koju su meštani sami svojim sredstvima renovirali i sada se tu pored Mesne kancelarije nalazi likovna galerija, biblioteka i jedan od dva etno muzeja.
Ispred nekadašnje škole je prostor za igru dece sa klackalicama i ljuljaškama. Tu smo upoznali i dvojicu najmlađih Vujanovčana. Stariji Milan Mitrović se školuje u susednom Lebanu za automehaničara. Voleo bi da ostane da živi u Vujanovu, nada se zaposlenju po završenoj srednjoj školi a do tada tu je poljoprivreda. Do škole putuje pa mu zimi prave problem putevi kad nisu očišćeni a i internet bi mogao da bude brži.
Mnogo toga su, kako kaže naš domaćin, složni meštani uradili sopstvenim sredstvima, asfaltirali su pristupni put dug 2km do centra sela, neka domaćinstva imaju vodu dovedenu slobodnim padom, u centru sela je bunar, a i skoro svako domaćinstvo ima svoj bunar. U okolini Vujanova je 6-7 izvora, bunari su duboki prosečno 10-20m, voda je pitka i zdrava ali nema je dovoljno u sušnim mesecima pa je to jedan od problema meštana. Drugi problem su putevi od centra sela prema mahalama. Ti putevi nisu asfaltirani pa ih jača kiša malo po malo uništi. Meštani iako malobrojni često organizuju akcije uređenja puteva da bi mogli kako do asfalta tako i do svojih voćnjaka, livada i njiva.
Vujanovo čine tri veće celine, mahale, najveću zovu jednostavno Selo, druga Gusinci se smestila preko reke na drugom brdu, a treća Tvrdaci se ušuškala u dolini. Najlepši pogled je sa brda gde se smestila omanja mahala Samardžinci u koju se , kako naš domaćin predsednik MZ Vujanovo reče, vratilo 5-6 familija.
Obilazeći selo sretali smo stare znance ali viđali i nova lica. Saznali smo da ovo selo zimi ima tek dvadesetak stanovnika u 10-15 kuća ali leti je sasvim druga priča. Vujanovčani koji su nekada davno otišli iz sela , obično na školovanje a zatim se u gradu zaposlili i proveli tamo svoj radni vek, sada kada su u penziji vraćaju se u svoje selo i tu provode sve više vremena. Kako reče gospodin Milan nekolicina se potpuno preselila u Vujanovo,najviše u mahalu Samardžinci, neki dolaze sa proleća i ostanu do kasne jeseni, a ima i onih koji tu provedu deo odmora i vikende. Ono što je najlepše za njima dolaze mlađe generacije, da ih obiđu, provedu vikend ili par dana školskog raspusta. Selo je počelo da okuplja porodice, nađu se zajedno braća i sestre sa svojim životnim drugovima, sa decom i unucima, okupi se po 10-15 članova. Jednu smo porodicu zatekli kako uživa ispijajući kaficu na jutarnjem suncu ispred kuće dok majstor nešto popravlja. Ne žive stalno u Vujanovu ali tu uživaju. Neki od njih su posadili ili planiraju da obnove svoje voćnjake, drugi se bave pčelarstvom, videli smo zasad Paulovnije, lešnika ali je ipak najviše šljiva pa i dobre rakije. Rade fizički lakše poslove, na čistom planinskom vazduhu, piju vodu izuzetnog kvaliteta, žive bez stresa, gužve i buke grada, druže se i uživaju i to prija njihovom zdravlju. Mnoge kuće su novijeg datuma sa lepo uređenim dvorištima, poput vikendica, ali ima i onih starinskih kovanica na kamenom podrumu tipičnih za Radansko područje. U više od 1/2 dvorišta se vidi dodir ljudske ruke nekoga ko je pobegao od gradske vrućine da tu uživa.
Naš domaćin, Milan Stojanović, nas je poveo dalje u obilazak obećavši da ćemo kraj reke uživati u zvucima klavira a onda postao tajanstven. Krenuli smo strmim šumskim putem teškim i za terensko vozilo ka Vujanovskoj reci. Očekivali smo da ugledamo most i Golemi vir ali umesto toga videli smo budući Ribnjak sa Ribljim restoranom u kome i sada mlađi Vujanovčani znaju da se okupe i provedu uz pecanje, roštilj i pesmu. Izrađen je projekat,za ribnjak tu kraj nekadašnje vodenice gde bi se gajili šarani, moglo da peca, ili samo večera u restoranu. Tu bi posao našlo 10-tak ljudi. Urađen je i projekat za farmu koza koje bi brstile kraj reke i na taj način uređivale rečne obale. Tu iznenađenjima nije bio kraj, začuli su se zvuci klavira. Milan Stojanović je bio za klavirom, svirao i pevao pesmu o Vujanovu, Vujanovsku himnu.
Put nas je dalje odveo do Golemog vira u kom Vujanovčani još kao deca nauče da plivaju. Iduće sezone će urediti obale i očistiti malenu plažu, jer su ove godine samo prokrčili pristup do vode. Iznad Golemog vira je most koji su kako meštani kažu napravili sopstvenim sredstvima i spaja mahalu Gusinci sa centrom sela. Put je buldožerom popravljan pre 1-2 godine, kupljene su betonske cevi za propuste ali na žalost nisu postavljene tako da je put u lošem stanju i već kod prvih kiša neprohodan. Stigli smo u mahalu Gusinci. U jednom od dvorišta videli smo skladištene betonske propuste. Polovina dvorišta u mahali je izgledalo kao da je neko tek zatvorio kapiju a jedna kuća je stalno mamila naše poglede tako jednostavna i starinski lepa sa gomilom saksija sa cvećem. U povratku smo sreli jednog od vlasnika kuća koji je krenuo da u Gusincima provede vikend i na imanju nešto uradi.
Iz mahale Gusinci smo se zaputili nazad u Selo. Stali smo kraj kuće na kojoj je spomen ploča. Vujanovo ima dobar strategijski položaj, kaže naš domaćin, pa zato ne čudi da ima burnu ratnu prošlost iz vremena Drugog svetskog rata. Iz Vujanova je poteklo više ratnih oficira ali i Narodni heroj Stojan Ljubić. Meštani i sada pažljivo čuvaju njegovu kuću gde su, u jednoj od soba, napravili mali etno muzej upotrebnih predmeta iz tog doba. U kući na rubu sela nekoliko zimskih meseci 1943/1944 godine nalazio se Glavni štab N.O.V i P.O.J. za Srbiju na čelu sa komandantom Petrom Stambolićem a nešto dalje i ratna štamparija u kojoj je Januara 1944 godine štampan prvi broj lista „Mladi borac“ i Američka misija sa jednom od retkih radio stanica.
Krenuli smo dalje i obišli krst na ulazu u selo koji je naš domaćin podigao sa svojim bratom, za Vujanovčane i pokolenja koja dolaze, da se zna da je na ovim prostorima živeo pravoslavni Srpski narod. Put nas je dalje odveo u mahalu Samardžinci u koju se, kako naš domaćin kaže, vratilo 5-6 porodica. Utisak je bio fenomenalan, na vrhu brda beli se nekoliko kuća. U dvorištima i na utrini ispred kuća trava je pokošena, složena drva, ograđen pčelinjak, upaljeno svetlo i otvorena kapija. Kad smo pogledali ka Radanu shvatili smo zašto smo ovde u sumrak, trenutak kada sunce zalazi za Radan planinu je trenutak savršenstva.
Dan je bio dug i pun utisaka. Tokom celodnevnog obilaska dugo smo razgovarali sa Predsednikom MZ Vujanovo. Milan Stojanović je akademski građanin , govori pored srpskog još 4 jezika, posle dugih godina provedenih u inostranstvu vratio se u svoje Vujanovo da tu živi zato je mogao na još jedan način da sagleda promene u selu ali i potrebe meštana, kako onih koji nikada nisu otišli tako i onih koji su se vratili ili su još uvek u fazi odlazaka i dolazaka. Kaže da se selo promenilo, više se ne ore plugom i volovima nego traktorom, mnogo ljudi se otselilo u gradove ali se vraćaju, obnavljaju svoje kuće, uređuju dvorišta, sade voćnjake. Po njegovoj proceni više od 500 ljudi živi ili dolazi u Vujanovo. Tu su nasledili imanja i njihove su kuće otvorene. Zimi u Vujanovu ostane samo dvadesetak meštana dok ostali prezime u gradu.
Da bi se ljudi vraćali potrebno je da mogu dostojanstveno da dođu do svojih kuća automobilom, da imaju vodu i struju, da mogu normalno da žive, kako g.Milan kaže. Mlađima je neophodan brz intenet i mesto za sport, druženje i zabavu da se razonode kao u gradu, deca uživaju kraj reke kupajući se u Golemom viru i na dečjem igralištu , ali da bi ljudi tu živeli od poljoprivrede potrebne su im poljoprivredne mašine, siguran otkup i isplativost proizvodnje.
“ Članak je urađen u okviru projekta “ DA NAŠI BUDU SA NAMA “ , koji sufinansira opština Bojnik, a realizuje Radan Pusta Reka portal. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.“
RADAN PUSTA REKA