Један вредни Мајковчанин

Ако кренете да лутате Радан планином обавезно се одморите у Мајковцу. Мајковац има најлепше уређен центар села на целој планини. Ту су, крај потока и старог моста, лепо уређена спомен чесма са водом изузетног квалитета, добро одржаван спортски терен и базен крај воденице, а све то је на само пар километара од  Петрове горе, једног од врхова планине Радан.

Мајковчани,како они који у њему живе,  тако и они који одатле потичу, су већином изузетно вредни људи. Ако им дате један динар они ће додати и један свој и од тога, сопственим рукама, урадити нешто на уређењу свог села. Међу њима постоји једна екипа која је, пре отприлике 35 година, направила базен 6x12x2 метара. Било је то право чудо и долазили су да уживају и људи из околних места.

Одмарајући се крај чесме чули смо звук булдожера и радозало кренули да видимо шта то овог пута Мајковчани раде.  Булдожер је био у једном дворишту. Упознали смо  домаћина и са њим разговарамо. Горан Стоиљковић за себе каже да је повратник у село. Кућа је припадала његовом деди Лазару, а он сам је, каже, у њој направио много журки са пријатељима. Воли планине, воли да путује, а кад је пре неколико месеци дошао да посети дедину кућу, мир и лепота овог села и Радан планине су га подстакли да донесе одлуку да обнови дедин дом. Његова супруга и деца на исти начин доживљавају ову лепоту и пружају му подршку и помоћ. Зато је прихватио изазов да обнови кућу и уреди двориште да би проводио време ту. Планира да до Нове године врати сјај том дворишту и можда чак ту дочека  Нову годину.

Питали смо га, у шали, да ли је задовољан радом багеристе, а он ни пет ни шест, смејући се, рече да багериста ништа незна и да  само он зна да ради  и врати се бојењу столице у  чему смо га прекинули.

Лако је било разговарати са овим успешним пословним човеком, Српским бизнисменом, о свим темама. Без обзира на успех у послу, године живота проведене у Енглеској, садашњи живот у Београду, био је само један срдачни домаћин из Мајковца. Занимало нас је шта га је то, поред порекла, привукло у овај крај, подстакло да уреди ову сеоску кућу, зашто његови пријатељи воле да дођу… Добили смо једноставне одговоре, који погађају у центар.

Радан планина је прелепа , кад на њој заћутите чујете птице и тишину у сред бела дана, а тога нема на Копаонику, а ни на Златибору. За шетњу стазама и богазама планине попут  Радана неки би златом платили, а треба их само позвати. Па ипак чули смо и да путеве треба уредити и одржавати, да струја мора да буде стабилна, као и сигнал за телефон и брз интернет и љубитељи природе ће долазити на излете али за нешто више морају постојати и смештајни капацитети, што, како каже, није ни тешко, ни много да се уради. Ту је природа, ту је пут, ту је извор воде, ту су спортски терени и то је све што треба да би људи дошли, само треба да има ко да их позове и дочека.  На Источној страни Радан планине, којој гравитирају поред Бојника и Лесковац и Лебане, нема уређеног излетишта и то недостаје. Наш саговорник је изразио спремност да допринесе развоју овог подручја  изузетних потенцијала за одмор, да Радан крене да се развија као туристичка дестинација.

Бојнику недостаје, по мишљењу овог успешног  пословног човека  још неки погон за производњу или прераду, нова  радна места,  зато што би људи онда другачије размишљали кад би имали где да се запосле. Њему лично и људима попут њега овде недостаје само брз бежични интернет. Не треба много да се на том пољу створе услови као у граду што  би омогућило да када ради од куће ради из Мајковца и то би за почетак било довољно. Каже да по његовом мишљењу Србија занемарује село и крајеве из којих су се одселили људи али да постоје људи који желе да се врате назад  и да се суочавају са проблемима попут оних дали има пута, струје, интернета, мобилне телефоније, да ли дом здравља ради, где је најбилижа продавица…“Кад оду људи иде и економија,  ако се економија врати  вратиће се и људи.“ каже наш домаћин.

Примећује да је, са временом, људи у селу све мање али да се његова генерација полако враћа, нарочито задњих неколико година , ничу воћњаци, обнављају се куће, у селу има живости, а и он сам би радо, једног дана, овде проводио своје пензионерске дане. Дотле долазиће овде да се одмори, кад год му то посао дозволи.

 


“ Чланак је урађен у оквиру пројекта “ ДА НАШИ БУДУ СА НАМА “ , који суфинансира општина Бојник, а реализује Радан Пуста Река портал. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.“

Подели ово са пријатељима: