Ako krenete da lutate Radan planinom obavezno se odmorite u Majkovcu. Majkovac ima najlepše uređen centar sela na celoj planini. Tu su, kraj potoka i starog mosta, lepo uređena spomen česma sa vodom izuzetnog kvaliteta, dobro održavan sportski teren i bazen kraj vodenice, a sve to je na samo par kilometara od Petrove gore, jednog od vrhova planine Radan.
Majkovčani,kako oni koji u njemu žive, tako i oni koji odatle potiču, su većinom izuzetno vredni ljudi. Ako im date jedan dinar oni će dodati i jedan svoj i od toga, sopstvenim rukama, uraditi nešto na uređenju svog sela. Među njima postoji jedna ekipa koja je, pre otprilike 35 godina, napravila bazen 6x12x2 metara. Bilo je to pravo čudo i dolazili su da uživaju i ljudi iz okolnih mesta.
Odmarajući se kraj česme čuli smo zvuk buldožera i radozalo krenuli da vidimo šta to ovog puta Majkovčani rade. Buldožer je bio u jednom dvorištu. Upoznali smo domaćina i sa njim razgovaramo. Goran Stoiljković za sebe kaže da je povratnik u selo. Kuća je pripadala njegovom dedi Lazaru, a on sam je, kaže, u njoj napravio mnogo žurki sa prijateljima. Voli planine, voli da putuje, a kad je pre nekoliko meseci došao da poseti dedinu kuću, mir i lepota ovog sela i Radan planine su ga podstakli da donese odluku da obnovi dedin dom. Njegova supruga i deca na isti način doživljavaju ovu lepotu i pružaju mu podršku i pomoć. Zato je prihvatio izazov da obnovi kuću i uredi dvorište da bi provodio vreme tu. Planira da do Nove godine vrati sjaj tom dvorištu i možda čak tu dočeka Novu godinu.
Pitali smo ga, u šali, da li je zadovoljan radom bageriste, a on ni pet ni šest, smejući se, reče da bagerista ništa nezna i da samo on zna da radi i vrati se bojenju stolice u čemu smo ga prekinuli.
Lako je bilo razgovarati sa ovim uspešnim poslovnim čovekom, Srpskim biznismenom, o svim temama. Bez obzira na uspeh u poslu, godine života provedene u Engleskoj, sadašnji život u Beogradu, bio je samo jedan srdačni domaćin iz Majkovca. Zanimalo nas je šta ga je to, pored porekla, privuklo u ovaj kraj, podstaklo da uredi ovu seosku kuću, zašto njegovi prijatelji vole da dođu… Dobili smo jednostavne odgovore, koji pogađaju u centar.
Radan planina je prelepa , kad na njoj zaćutite čujete ptice i tišinu u sred bela dana, a toga nema na Kopaoniku, a ni na Zlatiboru. Za šetnju stazama i bogazama planine poput Radana neki bi zlatom platili, a treba ih samo pozvati. Pa ipak čuli smo i da puteve treba urediti i održavati, da struja mora da bude stabilna, kao i signal za telefon i brz internet i ljubitelji prirode će dolaziti na izlete ali za nešto više moraju postojati i smeštajni kapaciteti, što, kako kaže, nije ni teško, ni mnogo da se uradi. Tu je priroda, tu je put, tu je izvor vode, tu su sportski tereni i to je sve što treba da bi ljudi došli, samo treba da ima ko da ih pozove i dočeka. Na Istočnoj strani Radan planine, kojoj gravitiraju pored Bojnika i Leskovac i Lebane, nema uređenog izletišta i to nedostaje. Naš sagovornik je izrazio spremnost da doprinese razvoju ovog područja izuzetnih potencijala za odmor, da Radan krene da se razvija kao turistička destinacija.
Bojniku nedostaje, po mišljenju ovog uspešnog poslovnog čoveka još neki pogon za proizvodnju ili preradu, nova radna mesta, zato što bi ljudi onda drugačije razmišljali kad bi imali gde da se zaposle. Njemu lično i ljudima poput njega ovde nedostaje samo brz bežični internet. Ne treba mnogo da se na tom polju stvore uslovi kao u gradu što bi omogućilo da kada radi od kuće radi iz Majkovca i to bi za početak bilo dovoljno. Kaže da po njegovom mišljenju Srbija zanemaruje selo i krajeve iz kojih su se odselili ljudi ali da postoje ljudi koji žele da se vrate nazad i da se suočavaju sa problemima poput onih dali ima puta, struje, interneta, mobilne telefonije, da li dom zdravlja radi, gde je najbiliža prodavica…“Kad odu ljudi ide i ekonomija, ako se ekonomija vrati vratiće se i ljudi.“ kaže naš domaćin.
Primećuje da je, sa vremenom, ljudi u selu sve manje ali da se njegova generacija polako vraća, naročito zadnjih nekoliko godina , niču voćnjaci, obnavljaju se kuće, u selu ima živosti, a i on sam bi rado, jednog dana, ovde provodio svoje penzionerske dane. Dotle dolaziće ovde da se odmori, kad god mu to posao dozvoli.
“ Članak je urađen u okviru projekta “ DA NAŠI BUDU SA NAMA “ , koji sufinansira opština Bojnik, a realizuje Radan Pusta Reka portal. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.“
RADAN PUSTA REKA