Дружили смо се поново са планинарима на прелепој, шумовитој Радан планини. Кренули су на Петрову гору и Бучуметски камен. На стазу се кренуло из села Боринце где су се планинари окупили.
Овог пута није било лако стићи на почетак стазе. Мештани малог села Мајковац са прелепо уређеним центром села дочекали су планинаре чашицом домаће радије и срдачном добродошлицом. Уз музику планинари зиграше и коло. После кратог и пријатног предаха настављали су пут ка суседном Боринцу.
Окупљање пред полазак на стазу је потрајало, чекала се група каја је каснила. Док смо се дружили чекајући полазак, подсетили смо се да је стаза кружна, дуга око 5 км, успон траје 2,5-3 часа и исто толико силазак, Петров врх висок 1500м, висинска разлика око 500 метара, а са другог нешто нижег врха, званог камен изнад села Бучумет, је савршен поглед и када је ваздух чист види се Бугарска и Косово.
Разговарали смо о нашим најдражим местима на Радан планини. Многи су одговорили да је цела планина прелепа и да не могу да издвоје једно одређено место, други су говорила да им је најдражи Петровац или управо видиковац Камен. Неки су се ипак определили за Иван кулу са друге стране планине или један од водопада бисера Радан планине, Рипиводе. Као место које треба обавезно посетити издвојили су и Беговића гроб где ће ускора да буде изграђен Спомен комплекс.
Планинаре смо пратили до првог одморишта удаљеног мање од 2км крај сеоске цркве Огњена Марија. Црква се налази крај потока који никада не пресуши и ту је прелепо место за удмор у хладовини уз жубор воде.
РАДАН ПУСТА РЕКА