Družili smo se ponovo sa planinarima na prelepoj, šumovitoj Radan planini. Krenuli su na Petrovu goru i Bučumetski kamen. Na stazu se krenulo iz sela Borince gde su se planinari okupili.
Ovog puta nije bilo lako stići na početak staze. Meštani malog sela Majkovac sa prelepo uređenim centrom sela dočekali su planinare čašicom domaće radije i srdačnom dobrodošlicom. Uz muziku planinari zigraše i kolo. Posle kratog i prijatnog predaha nastavljali su put ka susednom Borincu.
Okupljanje pred polazak na stazu je potrajalo, čekala se grupa kaja je kasnila. Dok smo se družili čekajući polazak, podsetili smo se da je staza kružna, duga oko 5 km, uspon traje 2,5-3 časa i isto toliko silazak, Petrov vrh visok 1500m, visinska razlika oko 500 metara, a sa drugog nešto nižeg vrha, zvanog kamen iznad sela Bučumet, je savršen pogled i kada je vazduh čist vidi se Bugarska i Kosovo.
Razgovarali smo o našim najdražim mestima na Radan planini. Mnogi su odgovorili da je cela planina prelepa i da ne mogu da izdvoje jedno određeno mesto, drugi su govorila da im je najdraži Petrovac ili upravo vidikovac Kamen. Neki su se ipak opredelili za Ivan kulu sa druge strane planine ili jedan od vodopada bisera Radan planine, Ripivode. Kao mesto koje treba obavezno posetiti izdvojili su i Begovića grob gde će uskora da bude izgrađen Spomen kompleks.
Planinare smo pratili do prvog odmorišta udaljenog manje od 2km kraj seoske crkve Ognjena Marija. Crkva se nalazi kraj potoka koji nikada ne presuši i tu je prelepo mesto za udmor u hladovini uz žubor vode.
RADAN PUSTA REKA