Припрема сточне хране је један од најважнијих послова на газдинствима која се баве сточарством. Сточарство и ратарство су у стагнацији. Житарице се сеју углавном за потребе свог газдинства. Све мање пољопривредника се опредељује да гаји крупну стоку, да тови бикове или чува краве. Ми смо разговараали са неколико сточара а један од њих је и Владица Јовановић из села Каменица. Владица је чувао 12 музних крава и желео да повећа број крава али није имао простора. Одлучио је да прода део свог крда да би допунио уштеђевину и купио кућу у селу са великим плацем и шталом коју може да прошири. Тренутно има 7 крава, 2 телета и ждребе.
Владица је факултетски образован пољопривредник, апсолвент је на Пољопривредном факултету у Земуну на одсеку за сточарство и воли посао који ради. Док већина смањује број грла стоке због нерентабилности Владица планира проширење своје производње и каже „У сточарству нема велике зараде али ја и моја породица живимо од тога.“ Да ли су Владица и његова породица тако скромни или знање стечено током студија помаже Владици да буде успешнији од других сточара.
Владица се сточарством бави на један мало савременији начин од већине пољопривредника у овом нашем крају па смо због тога са њим разговарали о производњи сточне хране за исхрану музних крава. Прошла су времена када се кравама давало сено са стога и јарма, сада свака крава добија дозирано количину и врсту хране у зависноссти у ком је периоду лактције.
Данашња пољопривредна производња не може да се замисли без квалитетне и јефтине сточне хране, започиње своје излагање Владица. Силажа је управо таква, економична, јефтина, имамо буквално зелену масу дотерану из њиве у двориште и одлично задовољава потребе краве за кабастом храном. Како направити квалитетну силажу, на шта обратити пажњу , које хибриде користити…
Да ли сте знали да постоји и сенажа, да поред правоугаоних бала на које смо већ навикли сено може да се балира и у роло бале, тако заузима мање простора, али и у ПВЦ вреће. Како да од оног што имате на ливади и њиви припремите квалитетну сточну храну за целу годину чак и онда кад је превише кише или предуго траје суша. На колико треба сећи кукуруз за силажу, шта урадити када кукуруз обран у зрну има више влаге него што треба, како се борити са алфатоксином. Које су се сорте кукуруза за силажу показале најбољим на нашем терену. Како се све може спаковати силажа и сенажа. Зашто пазити на чистоћу точкова машине са којом се ради силажа, када и колико додавати воде, соли и инакуланата, чему служе инакуланти, шта чува силажу и сенажу од кварења. За много тога што сточар из свог искуства зна од Владице ће сазнати зашто је то тако а многи ће нешто и научити. Сазнаћете између осталог зашто је најекономичније и за животиње најздравије да буду што више на испаши да би биле у циклусу једно теле годишње и 200-220 дана у лактацији, које су предности када теле не одвајате од мајке одмах по тељењу што је сада на многим фармама чест случај, колико је за теле боље да сиса млеко уједначене температуре а не да пије из кофе на цуцлу, са друге стране када теле сиса краве имају много мање проблема са маститисом јер спусте сво млеко, и много тога другог. Високе температуре утичу на смањену млечност крава, одговара им температура од -5 до +25 ако је температура већа троше енергију на расхлађивање и дају мање млека. Док су до сада краве биле у стајама на малом простору, у боксовима, где би биле на једном месту, ту добијале храну, воду… сада је тежња ка томе да стока буде слободна у ограђеном простору, да крава сама приђе кад хоће да једе, да једе и пије колико жели, да легне где жели, да буде на дневној светлости …
Циљ свега овога је из удруженог туђег и свог знања и искуства наћи најбоље решење за себе зато што су месо и млеко две врло битне намирнице у људској исхрани а уз то ливаде на падинама Радан планине су не само праве природне апотеке већ и одличан извор здраве сточне хране на којој би могла да пасу бројна крда стоке а и околини самог Бојника је много необрађеног земљишта на коме би могло да се производи много тога па и храна за стоку.
“ Чланак је урађен у оквиру пројекта “ ФАБРИКЕ НА ОТВОРЕНОМ “ , који суфинансира општина Бојник, а реализује Радан Пуста Река портал. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.“
РАДАН ПУСТА РЕКА