Село Власово се налази на Западној страни Радан планине на око 1100мнв, свега 8км од Пролом бање, 2км од водопада Рипиводе и 1,5км од Беговића гроба, око 10км од Ђавоље Вароши. Административно припада Прокупљу а најближе је општини Куршумлија. До Прокупља је око 60км а до Куршумлије је 30км.
Према последњој званичној информацији о броју становника Власово је 2011. године имало 19 становника а по речима мештана пре 5-6 година имало је само 2 становника , један брачни пар. Од тада до сада број становника у селу расте, сада целу годину у Власову проводи 8 становника, 4 брачна пара, пензионери. Тако је то зими , с јесени и пролећа, тако је било до пре годину дана.
У Власову нема школе, месне заједнице, поште, амбуланте, продавнице, пијаце нема ни у Пролом Бањи.Мештани су се исељавали зато што су морали а не зато што су желели. Последњи се, од тада младих, из села иселио Јаков Ковачевић када је најстарије дете пошло у Основну школу.
Пут је до пре годину дана био у веома лошем стању а зими често и непроходан. Кроз село пролази пут који се гради преко Радан планине, спојиће 5 општина које окружују Радан, Бојник, Лебане, Медвеђа, Куршумлија и Прокупље. Само село Власово се налази на тромеђи Медвеђе, Куршумлије и Прокупља. Пејзажи су такви да разумемо мештане Власова који сада живе у овом селу или проводе летњи период што толико воле да буду у Власову, да уживају у планинском пространству, видику, летњој свежини и чистом ваздуху и води, да живе далеко од било ког загађивача, градске гужве и буке, да их буди петао а успављује цвркут птица, да ту чувају унуке онако како су чували своју децу.
О животу у селу Власову какав је данас разговарали смо са Бабићима и Ковачевићима у дому Бабића где смо дочекани као драги гости.Милија и Раjка су се вратили у село. Од одласка у пензију лета проводе у свом сеоском дому а ова зима је прва коју су после много година провели у селу и то захваљујући путу који се гради па је од Пролом Бање до Власова делимично асфалтиран а остатак насут и изваљан. Сада је могуће и када су лошији временски услови стићи до села.
Причали су нам да је терен погодан за сточарство али нема ко да ради. Мештани одржавају своје воћњаке и пеку добру ракију. Поред тога посеју житарице за потребе домаћинства, чувају живину која се слободно шета и утове свиње за потребе породице и тако проводе своје пензионерске дане.
Причали су нам да за основне животне намирнице иду у Пролом Бању али су ту цене нешто више па за веће набавке одлазе у Куршумлију, најближа пошта је у Бањи као и апотека али код треба отићи лекару морају чак до Прокупља што је тамо и назад око 130км. Амбуланте има у Пролом Бањи али само за туристе и мештане бање. Сада лако могу преко Медвеђе и Лебана до Лесковца, пут још увек није асфалтиран али је насут и изваљан, ипак најчешће иду преко Куршумлије у правцу Београда где се већина одселила.
Питали смо нашу домаћицу Раjку какав је сада њен живот у селу и добили одговор да ужива у сваком тренутку. Лепо је лети, мир и тишина, после година живота у великом граду ужива. Тамо у граду је бројна породица, кућа велика а у њој шеснаесторо, синови, снаје, унуци, и деверова породица, сви под истим кровом. Све их изузетно воли и много јој недостају али ужива у миру и тишини и јутарњој кафици са супругом Милијом. Све раде заједнички а уживали су и зимус кад је планина била под снегом. Каже да јој овде није теже него у граду, у кући имају воду, купатило, веш машину, деца их обилазе, чувају унуке…
Јаков Ковачевић, први комшија Бабића нам је причао о борби за боље услове за живот у селу. Од како се по одласку у пензију вратио у село са супругом, појачан је сигнал мобилне телефоније и интернета, постављена нова трафо станица а каже и да је у већини кућа у селу уведена вода и направљено купатило.
Пут је одувек био проблем а када је прошле године кренуло проширивање пута мештани су одобравали да се узме део њихове парцеле без обзира да ли је то ливада и њива или воћњак без динара надокнаде само да се пут уради. Додаје да већ сада многи планирају да се врате у село, има и оних који се распитују за куповину плаца или кућа а највише се тражи у близини Беговића гроба.
Сада је лети отворена свака друга кућа а један дан у години је посебан за све који потичу из Власова и околине а то је дан када се окупе на Све Раданском сабору. Сабор већ неколико година организује удружење „Радан-Власово“. Сваке године посећеност је све већа а претходне на тај дан било је отворено више од 80% кућа док је гостију било из неколико околних села.
О животу на Радан планини, могућностима за развој сеоског туризма, утицају пута на развој туризма и економије свих пет општина, на оживљавање села, о сеоском, планинском и бањском туризму и свим лепотама Радан планине, о водопадима Рибиводе и Борински скок, о деливодама, Ђавољој вароши и Царичином граду, говорила нам је Зорица Арсић, одличан познавалац и житељ Радан планине али и члан управног одбора Туристичког кластера Радан планине.
РАДАН ПУСТА РЕКА