Selo Vlasovo se nalazi na Zapadnoj strani Radan planine na oko 1100mnv, svega 8km od Prolom banje, 2km od vodopada Ripivode i 1,5km od Begovića groba, oko 10km od Đavolje Varoši. Administrativno pripada Prokuplju a najbliže je opštini Kuršumlija. Do Prokuplja je oko 60km a do Kuršumlije je 30km.
Prema poslednjoj zvaničnoj informaciji o broju stanovnika Vlasovo je 2011. godine imalo 19 stanovnika a po rečima meštana pre 5-6 godina imalo je samo 2 stanovnika , jedan bračni par. Od tada do sada broj stanovnika u selu raste, sada celu godinu u Vlasovu provodi 8 stanovnika, 4 bračna para, penzioneri. Tako je to zimi , s jeseni i proleća, tako je bilo do pre godinu dana.
U Vlasovu nema škole, mesne zajednice, pošte, ambulante, prodavnice, pijace nema ni u Prolom Banji.Meštani su se iseljavali zato što su morali a ne zato što su želeli. Poslednji se, od tada mladih, iz sela iselio Jakov Kovačević kada je najstarije dete pošlo u Osnovnu školu.
Put je do pre godinu dana bio u veoma lošem stanju a zimi često i neprohodan. Kroz selo prolazi put koji se gradi preko Radan planine, spojiće 5 opština koje okružuju Radan, Bojnik, Lebane, Medveđa, Kuršumlija i Prokuplje. Samo selo Vlasovo se nalazi na tromeđi Medveđe, Kuršumlije i Prokuplja. Pejzaži su takvi da razumemo meštane Vlasova koji sada žive u ovom selu ili provode letnji period što toliko vole da budu u Vlasovu, da uživaju u planinskom prostranstvu, vidiku, letnjoj svežini i čistom vazduhu i vodi, da žive daleko od bilo kog zagađivača, gradske gužve i buke, da ih budi petao a uspavljuje cvrkut ptica, da tu čuvaju unuke onako kako su čuvali svoju decu.
O životu u selu Vlasovu kakav je danas razgovarali smo sa Babićima i Kovačevićima u domu Babića gde smo dočekani kao dragi gosti.Milija i Rajka su se vratili u selo. Od odlaska u penziju leta provode u svom seoskom domu a ova zima je prva koju su posle mnogo godina proveli u selu i to zahvaljujući putu koji se gradi pa je od Prolom Banje do Vlasova delimično asfaltiran a ostatak nasut i izvaljan. Sada je moguće i kada su lošiji vremenski uslovi stići do sela.
Pričali su nam da je teren pogodan za stočarstvo ali nema ko da radi. Meštani održavaju svoje voćnjake i peku dobru rakiju. Pored toga poseju žitarice za potrebe domaćinstva, čuvaju živinu koja se slobodno šeta i utove svinje za potrebe porodice i tako provode svoje penzionerske dane.
Pričali su nam da za osnovne životne namirnice idu u Prolom Banju ali su tu cene nešto više pa za veće nabavke odlaze u Kuršumliju, najbliža pošta je u Banji kao i apoteka ali kod treba otići lekaru moraju čak do Prokuplja što je tamo i nazad oko 130km. Ambulante ima u Prolom Banji ali samo za turiste i meštane banje. Sada lako mogu preko Medveđe i Lebana do Leskovca, put još uvek nije asfaltiran ali je nasut i izvaljan, ipak najčešće idu preko Kuršumlije u pravcu Beograda gde se većina odselila.
Pitali smo našu domaćicu Rajku kakav je sada njen život u selu i dobili odgovor da uživa u svakom trenutku. Lepo je leti, mir i tišina, posle godina života u velikom gradu uživa. Tamo u gradu je brojna porodica, kuća velika a u njoj šesnaestoro, sinovi, snaje, unuci, i deverova porodica, svi pod istim krovom. Sve ih izuzetno voli i mnogo joj nedostaju ali uživa u miru i tišini i jutarnjoj kafici sa suprugom Milijom. Sve rade zajednički a uživali su i zimus kad je planina bila pod snegom. Kaže da joj ovde nije teže nego u gradu, u kući imaju vodu, kupatilo, veš mašinu, deca ih obilaze, čuvaju unuke…
Jakov Kovačević, prvi komšija Babića nam je pričao o borbi za bolje uslove za život u selu. Od kako se po odlasku u penziju vratio u selo sa suprugom, pojačan je signal mobilne telefonije i interneta, postavljena nova trafo stanica a kaže i da je u većini kuća u selu uvedena voda i napravljeno kupatilo.
Put je oduvek bio problem a kada je prošle godine krenulo proširivanje puta meštani su odobravali da se uzme deo njihove parcele bez obzira da li je to livada i njiva ili voćnjak bez dinara nadoknade samo da se put uradi. Dodaje da već sada mnogi planiraju da se vrate u selo, ima i onih koji se raspituju za kupovinu placa ili kuća a najviše se traži u blizini Begovića groba.
Sada je leti otvorena svaka druga kuća a jedan dan u godini je poseban za sve koji potiču iz Vlasova i okoline a to je dan kada se okupe na Sve Radanskom saboru. Sabor već nekoliko godina organizuje udruženje „Radan-Vlasovo“. Svake godine posećenost je sve veća a prethodne na taj dan bilo je otvoreno više od 80% kuća dok je gostiju bilo iz nekoliko okolnih sela.
O životu na Radan planini, mogućnostima za razvoj seoskog turizma, uticaju puta na razvoj turizma i ekonomije svih pet opština, na oživljavanje sela, o seoskom, planinskom i banjskom turizmu i svim lepotama Radan planine, o vodopadima Ribivode i Borinski skok, o delivodama, Đavoljoj varoši i Caričinom gradu, govorila nam je Zorica Arsić, odličan poznavalac i žitelj Radan planine ali i član upravnog odbora Turističkog klastera Radan planine.
RADAN PUSTA REKA