Пчелари имају једну традицију да запчеларе почетника. Поклоне или продају рој или целокупно пчелиње друштво и постану ментори новопеченом пчелару. О пчелама и пчеларењу треба много учити али најбоље и највише се учи од старијих и искуснијих пчелара на пчелињаку. Под појмом старији овде се подразумевају године пчеларења а не године живота, мада се за пчеларење може рећи да је стил живота а за многе страст попут лова или риболова.
Пчеларење је грана пољопривреде којом могу да се баве сви, млађи и старији, пензионери али и запослени. Око пчела све треба урадити на време, оне не праштају кашњење, али се већина послова може или управо и мора радити рано ујутро или предвече а ту су и викенди који могу да се посвете пчелама. Ко једном почне да пчелари пчелари доживотно. Само из једног разлога пчелари престају да се баве пчелама а то је појава алергије на пчелињи отров.
Прва активност на пролеће је управо провера стања у кошници и дохрана по потреби. Пчелиња друштва треба припремити за највећи посао у години, за багремову пашу. Природна особина пчела је да се роје, неки то спречавају разројавањем а други скидају ројеве са грана, свако има свој начин и мишљење шта је најбоље. У сваком случају рој иде у трмку, нуклеус или кошницу и добија рамове са сатном основом да изгради свој нови дом. Наравно рој треба хранити шећерним сирупом.
Следи врцање меда. Са кошница се скидају полунаставци које су пчеле напуниле медом и постављају други. Е и ту су пчелари слични ловцима и риболовцима, ако их питате колико су меда изврцали скоро никада нећете чути искрен одговор, воле да буду најбољи и да имају највише меда по пчелињем крову или кошници.
Ту негде дође и Август месец и пчеларска нова година, почиње нови циклус у кошници и на пчелињаку. Сада поред ројева почиње и дохрана осталих друштава, време на пчелињаку лети а пчеле треба још само очисти од варое, пчелињег крпеља. И код овог посла пчелари имају свако свој начин задимљавања и ослобађања од варое. Ту следи и провера количине хране коју су друштва припремила па се и дохрана завршава или још мало настави. Кад пристигну хладноће и температуре испод 10 степени пчеле се третирају оксалном киселином и ту је крај посла за пчелара до пролећа. Тада се пчелари друже, слушају предавања, теоретишу, размењују искуства и чекају прве лепе пролећне дане да завире у своје кошнице.
Ујесен се у Бојнику одржавају дани меда. Без обзира на корону пчелари су изашли и изложили своје производе а Бојничани искористили прилику да купе мед од самих произвођача и тако буду сигурни да купују квалитетан мед а не неку имитацију што постаје чест случај у велетрговинама.
Већина пчелара који имају своје пчелињаке на територији општине Бојник су чланови једног од два пчеларска удружења. Пчеларско удружење „Бојник“ је бројније и број чланова се креће око 100. Овде су углавном стационарни пчелињаци и тек по неко сели своје пчеле са паше на пашу. Започети са пчеларењем није нимало јефтино због куповине кошница, рамова, сатне основе, прибора и алата и на крају врцалице. Због спречавања ширења зараза на пчелињаку се користи само опрема са тог пчелињака па зато сваки пчелар мора да има све своје. Поред тога скоро сваке године буде по неки рој ухваћен па и њему треба обезбедити кошницу. Управо због тога Бојничким пчеларима је драгоцена подршка коју у виду субвенција добијају од општине Бојник али и од министарства. У последњих 5 година субвенције је добило 48 пчелара а укупан износ субвенција је 4.200.000 динара. Утицај ових субвенција се лако прати по броју пчалара али и по томе да се у том периоду број кошница утростручио без обзира на две врло лоше године једна за другом за пчеларење.
Опстанак пчела и развој пчеларства је веома важан за човечанство и то не само због меда већ и због посредног утицаја који пчеле имају на друге гране пољопривреде. Тамо где пчеле опрашују принос појединих култура пре свега воћа може бити и до 70% већи па самим тим и приход пољопривредника. Зато се много ради на сарадњи пчелара и воћара и едукацији воћара како да примењују агротехничке мере а да притом што мање науде пчелама да би их сачували да и следеће године опрашују њихово воће.
На подручју општине Бојник је развој воћарства у успону, то може да подстакне развој пчеларства. Воће које опраше пчела даје већи принос воћарима а пчелари имају пашу за своје пчеле и кошнице пуне меда. Тако је у неком идеалном свету а у реалности…
“ Чланак је урађен у оквиру пројекта “ ФАБРИКЕ НА ОТВОРЕНОМ “ , који суфинансира општина Бојник, а реализује Радан Пуста Река портал. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.“
РАДАН ПУСТА РЕКА