Pčelari imaju jednu tradiciju da zapčelare početnika. Poklone ili prodaju roj ili celokupno pčelinje društvo i postanu mentori novopečenom pčelaru. O pčelama i pčelarenju treba mnogo učiti ali najbolje i najviše se uči od starijih i iskusnijih pčelara na pčelinjaku. Pod pojmom stariji ovde se podrazumevaju godine pčelarenja a ne godine života, mada se za pčelarenje može reći da je stil života a za mnoge strast poput lova ili ribolova.
Pčelarenje je grana poljoprivrede kojom mogu da se bave svi, mlađi i stariji, penzioneri ali i zaposleni. Oko pčela sve treba uraditi na vreme, one ne praštaju kašnjenje, ali se većina poslova može ili upravo i mora raditi rano ujutro ili predveče a tu su i vikendi koji mogu da se posvete pčelama. Ko jednom počne da pčelari pčelari doživotno. Samo iz jednog razloga pčelari prestaju da se bave pčelama a to je pojava alergije na pčelinji otrov.
Prva aktivnost na proleće je upravo provera stanja u košnici i dohrana po potrebi. Pčelinja društva treba pripremiti za najveći posao u godini, za bagremovu pašu. Prirodna osobina pčela je da se roje, neki to sprečavaju razrojavanjem a drugi skidaju rojeve sa grana, svako ima svoj način i mišljenje šta je najbolje. U svakom slučaju roj ide u trmku, nukleus ili košnicu i dobija ramove sa satnom osnovom da izgradi svoj novi dom. Naravno roj treba hraniti šećernim sirupom.
Sledi vrcanje meda. Sa košnica se skidaju polunastavci koje su pčele napunile medom i postavljaju drugi. E i tu su pčelari slični lovcima i ribolovcima, ako ih pitate koliko su meda izvrcali skoro nikada nećete čuti iskren odgovor, vole da budu najbolji i da imaju najviše meda po pčelinjem krovu ili košnici.
Tu negde dođe i Avgust mesec i pčelarska nova godina, počinje novi ciklus u košnici i na pčelinjaku. Sada pored rojeva počinje i dohrana ostalih društava, vreme na pčelinjaku leti a pčele treba još samo očisti od varoe, pčelinjeg krpelja. I kod ovog posla pčelari imaju svako svoj način zadimljavanja i oslobađanja od varoe. Tu sledi i provera količine hrane koju su društva pripremila pa se i dohrana završava ili još malo nastavi. Kad pristignu hladnoće i temperature ispod 10 stepeni pčele se tretiraju oksalnom kiselinom i tu je kraj posla za pčelara do proleća. Tada se pčelari druže, slušaju predavanja, teoretišu, razmenjuju iskustva i čekaju prve lepe prolećne dane da zavire u svoje košnice.
Ujesen se u Bojniku održavaju dani meda. Bez obzira na koronu pčelari su izašli i izložili svoje proizvode a Bojničani iskoristili priliku da kupe med od samih proizvođača i tako budu sigurni da kupuju kvalitetan med a ne neku imitaciju što postaje čest slučaj u veletrgovinama.
Većina pčelara koji imaju svoje pčelinjake na teritoriji opštine Bojnik su članovi jednog od dva pčelarska udruženja. Pčelarsko udruženje „Bojnik“ je brojnije i broj članova se kreće oko 100. Ovde su uglavnom stacionarni pčelinjaci i tek po neko seli svoje pčele sa paše na pašu. Započeti sa pčelarenjem nije nimalo jeftino zbog kupovine košnica, ramova, satne osnove, pribora i alata i na kraju vrcalice. Zbog sprečavanja širenja zaraza na pčelinjaku se koristi samo oprema sa tog pčelinjaka pa zato svaki pčelar mora da ima sve svoje. Pored toga skoro svake godine bude po neki roj uhvaćen pa i njemu treba obezbediti košnicu. Upravo zbog toga Bojničkim pčelarima je dragocena podrška koju u vidu subvencija dobijaju od opštine Bojnik ali i od ministarstva. U poslednjih 5 godina subvencije je dobilo 48 pčelara a ukupan iznos subvencija je 4.200.000 dinara. Uticaj ovih subvencija se lako prati po broju pčalara ali i po tome da se u tom periodu broj košnica utrostručio bez obzira na dve vrlo loše godine jedna za drugom za pčelarenje.
Opstanak pčela i razvoj pčelarstva je veoma važan za čovečanstvo i to ne samo zbog meda već i zbog posrednog uticaja koji pčele imaju na druge grane poljoprivrede. Tamo gde pčele oprašuju prinos pojedinih kultura pre svega voća može biti i do 70% veći pa samim tim i prihod poljoprivrednika. Zato se mnogo radi na saradnji pčelara i voćara i edukaciji voćara kako da primenjuju agrotehničke mere a da pritom što manje naude pčelama da bi ih sačuvali da i sledeće godine oprašuju njihovo voće.
Na području opštine Bojnik je razvoj voćarstva u usponu, to može da podstakne razvoj pčelarstva. Voće koje opraše pčela daje veći prinos voćarima a pčelari imaju pašu za svoje pčele i košnice pune meda. Tako je u nekom idealnom svetu a u realnosti…
“ Članak je urađen u okviru projekta “ FABRIKE NA OTVORENOM “ , koji sufinansira opština Bojnik, a realizuje Radan Pusta Reka portal. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.“
RADAN PUSTA REKA