На петом конкурсу поезије на тему „КРВАВИ ФЕБРУАР“ у организацији Установе Дом културе „Бојник“ постигнути су следећи резултати:
- место: песма ДЕДИН АМАНЕТ (Љиљана Терентић из Смедерева ) Аутор: НЕЗАБОРАВ 1942
Фебруарска зора над Бојником руди,
са Радан планине студен к’о да цвили,
испод мрзлих травки почивају људи,
ту су давно гнездо сви заједно свили.
Крсташ ор’о шири над знамењем крила
слетео је овде са Петрове Горе,
на земљицу где се некад туга збила,
испод хумке ове крваво је море.
Причао ми деда о протеклом рату,
жестока се борба на пољани вукла,
пркосише Срби бугарском џелату,
пусторечка чета Бугаре је тукла.
Србин није мог’о јачег да надјача,
свака жртва сада са неба нас гледа,
Пусторечко поље беше поље плача,
са сузом у оку заклињо ме деда:
„Не дозволи чедо сили заборава
да сећања брише на невине жртве,
ту два села леже испод мрзлих трава,
наклоном дубоким поздрављај све мртве!
Са тугом се сећам људског суноврата
па ми сузе горке росе старо лице,
међ’ жртвама нађох тада мртвог брата
и проклех за навек бугарске убице.
Спалили су чедо тада цело село,
жене, децу, старце побише код млина,
најлепше је цвеће у пупољку свело,
покошено руком злобног Бугарина.
Шест стотина тела овде сад почива,
душе су све живе, само кости труну,
вином увек шкропи траву што их скрива
к’о виноград родни о Светом Трифуну.
Ослушни и чућеш децу како цвиле,
Пуста река тада постаће црвена,
чувају све душе бестелесне силе,
проливена крвца – крв су наших вена.
Мило дете слушај што ти старац збори,
мол’те се за жртве и држ’те се реда,
у Никољској цркви нек’ им свећа гори,
у „Повељи живих“ помен’те сва чеда
што заједно спију, исте снове снују,
пробудиће их Спас у дан Васкрсења,
нек’ молитве ваше и Небеса чују
да вам срећна буду ваша покољења!“
Стојим сад на месту палих праведника,
што страдање своје поднели су ћутке,
дахом топим иње с хладног споменика
песмом овом бојим сећања тренутке.
Због страдања Срба месец је проплак’о
питајући сунце што страдају деца,
застани, заћути, неће бити лако
када чујеш лед’ни камен како јеца
због жртава што су у леденој јами.
Пронашли су давно душама смирење,
не руши тишину док спију у тами,
дочекаће једном ново Васкрсење
сви пали јунаци у крвавој драми.
- место: песма КРВАВА ЗОРА ( Валентина Дабић из Лугавчине ) Шифра Хомоље 19710908
Док свиташе хладна,та крвава зора
окована ледом фебруарске ноћи,
у колиби једној крај малог прозора
чекао је старац,шта ће са њом доћи.
Мучили га сву ноћ неки ружни снови
јауци и крици од свуда се чуше,
на праг му дођоше ти пусти злотвори
ко ђаволи црни још им црње душе.
Старина је знала да се зло примиче
сан никад не лаже,рекоше му стари
затрће та сила,што расте и ниче
за нејач се боји,за себе не мари.
И док гледа зору последњу што свиће
на кућноме прагу зачу бат корака,
из топлог кревета изведоше птиће
биће пусто село још пре првог мрака.
Бугари се црни надвише над Бојник
фебруарске зоре један народ страда,
нек је проклет човек кад постаде војник
што милост за људе не имаде тада.
Па им мало беше варошица мала
у Драговцу селу покољ наставили,
злотворова чизма није ни трен стала
док све живо нису с душом раставили.
Гледао је старац огњиште што гори
унуци му пиште испред бајонета
у немоћи својој он се Богу моли
да се не понови ова судба клета.
- место: песма ПИСМО СА НЕБА ( Данијела Стојковић Миловановић из Лесковца ) ,,Наопака“
Оче,
одакле да почнем…
Кривим ли их што ти очи узеше,
кунем ли их што ти руке одсекоше?
Срце твога срца одведоше,
у хладну јаму бездушно закопаше?
Казна би ми била, оче, да сам их тиме послужио,
победа би била њихова да сам им то пружио…
Стамен сам ти ,оче,како си ме учио,
чврсту руку што ми даде,њоме сам их мучио.
С` три прста се,оче, овде увек крстио,
свеца нашег пред њима поносно славио,
на њихове очи свећу палио,
никад нашу кућу нисам заборавио.
Зло сам им ,оче, из очију вадио,
мајчине сам сузе ко` ордење ставио,
сестрине јауке у дом им свратио,
мртве ловорике пред кућом им садио.
Да осете, оче, све сам им вратио,
баш онако како си ме и испратио,
са поносом,тихо,инатљиво…
бол сам им твоју од очију сакрио!
Без капи крви,без милости их убио,
не,ја се нисам, оче,на њих љутио,
да у понос верују,то сам их учио,
онај сам им поглед заувек спустио!
А ти испричај,оче,мојим бојничанима,
у Драговац крени па кажи и њима,
да не куну више ниједног бугарина,
овде сам им децу осветио свима.
Пренеси им ,оче, поздраве ове,
чувамо се заједно,као и доле,
нек` се од сад Пустом Реком оре
само осмеси и победе нове.
А тебе сам, оче, за крај оставио,
пишем ти тек сада,ја те нисам заборавио,
да не бринеш оче, он ме је само убио
а ти си од мене човека направио!
Списак похваљених песама које су учествовале на конкурсу „КРВАВИ ФЕБРУАР“:
- Крвави фебруар ( Зорка Чордашевић)
- Станина слика ( Неранџа Костић)
- Још смо живи с ове стране гране (Јасмина Јовановић)
- Олујни ветар ( Весна Стојковић )
- Не пада снег да би прекрио Драговац већ да би звер оставила траг ( Душан Стојковић )
- Венци незаборава ( Биљана Станисављевић )
- Не дирајте ми светиње ( Пајо Бркић )
- Злочин у Бојнику 1942. ( Ратко Поповић )
- Балада о Стани и Стојану ( Јелена Сарић )
- Седам стотина ( и једна) душа 17-ог ( Теодора Петровић )
- Крвави фебруар ( Никола Ивковић )
- Крвави фебруар ( Елма Маринковић )
- Непрочитана бајка ( Алекса Мишић )
- Папуче ( Радмила Кнежевић )
- Мене нико неће да нема ( Негослава Станојевић )
Одлучивао је жири у саставу:
- Марија Костић ( професор књижевности )
- Милица Миленковић ( професор књижевности )
- Марјана Видојевић ( професор књижевноси )
- Стеван Јовановић ( професор књижевности у пензији )
РАДАН ПУСТА РЕКА