Na petom konkursu poezije na temu „KRVAVI FEBRUAR“ u organizaciji Ustanove Dom kulture „Bojnik“ postignuti su sledeći rezultati:
- mesto: pesma DEDIN AMANET (Ljiljana Terentić iz Smedereva ) Autor: NEZABORAV 1942
Februarska zora nad Bojnikom rudi,
sa Radan planine studen k’o da cvili,
ispod mrzlih travki počivaju ljudi,
tu su davno gnezdo svi zajedno svili.
Krstaš or’o širi nad znamenjem krila
sleteo je ovde sa Petrove Gore,
na zemljicu gde se nekad tuga zbila,
ispod humke ove krvavo je more.
Pričao mi deda o proteklom ratu,
žestoka se borba na poljani vukla,
prkosiše Srbi bugarskom dželatu,
pustorečka četa Bugare je tukla.
Srbin nije mog’o jačeg da nadjača,
svaka žrtva sada sa neba nas gleda,
Pustorečko polje beše polje plača,
sa suzom u oku zaklinjo me deda:
„Ne dozvoli čedo sili zaborava
da sećanja briše na nevine žrtve,
tu dva sela leže ispod mrzlih trava,
naklonom dubokim pozdravljaj sve mrtve!
Sa tugom se sećam ljudskog sunovrata
pa mi suze gorke rose staro lice,
međ’ žrtvama nađoh tada mrtvog brata
i prokleh za navek bugarske ubice.
Spalili su čedo tada celo selo,
žene, decu, starce pobiše kod mlina,
najlepše je cveće u pupoljku svelo,
pokošeno rukom zlobnog Bugarina.
Šest stotina tela ovde sad počiva,
duše su sve žive, samo kosti trunu,
vinom uvek škropi travu što ih skriva
k’o vinograd rodni o Svetom Trifunu.
Oslušni i čućeš decu kako cvile,
Pusta reka tada postaće crvena,
čuvaju sve duše bestelesne sile,
prolivena krvca – krv su naših vena.
Milo dete slušaj što ti starac zbori,
mol’te se za žrtve i drž’te se reda,
u Nikoljskoj crkvi nek’ im sveća gori,
u „Povelji živih“ pomen’te sva čeda
što zajedno spiju, iste snove snuju,
probudiće ih Spas u dan Vaskrsenja,
nek’ molitve vaše i Nebesa čuju
da vam srećna budu vaša pokoljenja!“
Stojim sad na mestu palih pravednika,
što stradanje svoje podneli su ćutke,
dahom topim inje s hladnog spomenika
pesmom ovom bojim sećanja trenutke.
Zbog stradanja Srba mesec je proplak’o
pitajući sunce što stradaju deca,
zastani, zaćuti, neće biti lako
kada čuješ led’ni kamen kako jeca
zbog žrtava što su u ledenoj jami.
Pronašli su davno dušama smirenje,
ne ruši tišinu dok spiju u tami,
dočekaće jednom novo Vaskrsenje
svi pali junaci u krvavoj drami.
- mesto: pesma KRVAVA ZORA ( Valentina Dabić iz Lugavčine ) Šifra Homolje 19710908
Dok svitaše hladna,ta krvava zora
okovana ledom februarske noći,
u kolibi jednoj kraj malog prozora
čekao je starac,šta će sa njom doći.
Mučili ga svu noć neki ružni snovi
jauci i krici od svuda se čuše,
na prag mu dođoše ti pusti zlotvori
ko đavoli crni još im crnje duše.
Starina je znala da se zlo primiče
san nikad ne laže,rekoše mu stari
zatrće ta sila,što raste i niče
za nejač se boji,za sebe ne mari.
I dok gleda zoru poslednju što sviće
na kućnome pragu začu bat koraka,
iz toplog kreveta izvedoše ptiće
biće pusto selo još pre prvog mraka.
Bugari se crni nadviše nad Bojnik
februarske zore jedan narod strada,
nek je proklet čovek kad postade vojnik
što milost za ljude ne imade tada.
Pa im malo beše varošica mala
u Dragovcu selu pokolj nastavili,
zlotvorova čizma nije ni tren stala
dok sve živo nisu s dušom rastavili.
Gledao je starac ognjište što gori
unuci mu pište ispred bajoneta
u nemoći svojoj on se Bogu moli
da se ne ponovi ova sudba kleta.
- mesto: pesma PISMO SA NEBA ( Danijela Stojković Milovanović iz Leskovca ) ,,Naopaka“
Oče,
odakle da počnem…
Krivim li ih što ti oči uzeše,
kunem li ih što ti ruke odsekoše?
Srce tvoga srca odvedoše,
u hladnu jamu bezdušno zakopaše?
Kazna bi mi bila, oče, da sam ih time poslužio,
pobeda bi bila njihova da sam im to pružio…
Stamen sam ti ,oče,kako si me učio,
čvrstu ruku što mi dade,njome sam ih mučio.
S` tri prsta se,oče, ovde uvek krstio,
sveca našeg pred njima ponosno slavio,
na njihove oči sveću palio,
nikad našu kuću nisam zaboravio.
Zlo sam im ,oče, iz očiju vadio,
majčine sam suze ko` ordenje stavio,
sestrine jauke u dom im svratio,
mrtve lovorike pred kućom im sadio.
Da osete, oče, sve sam im vratio,
baš onako kako si me i ispratio,
sa ponosom,tiho,inatljivo…
bol sam im tvoju od očiju sakrio!
Bez kapi krvi,bez milosti ih ubio,
ne,ja se nisam, oče,na njih ljutio,
da u ponos veruju,to sam ih učio,
onaj sam im pogled zauvek spustio!
A ti ispričaj,oče,mojim bojničanima,
u Dragovac kreni pa kaži i njima,
da ne kunu više nijednog bugarina,
ovde sam im decu osvetio svima.
Prenesi im ,oče, pozdrave ove,
čuvamo se zajedno,kao i dole,
nek` se od sad Pustom Rekom ore
samo osmesi i pobede nove.
A tebe sam, oče, za kraj ostavio,
pišem ti tek sada,ja te nisam zaboravio,
da ne brineš oče, on me je samo ubio
a ti si od mene čoveka napravio!
Spisak pohvaljenih pesama koje su učestvovale na konkursu „KRVAVI FEBRUAR“:
- Krvavi februar ( Zorka Čordašević)
- Stanina slika ( Nerandža Kostić)
- Još smo živi s ove strane grane (Jasmina Jovanović)
- Olujni vetar ( Vesna Stojković )
- Ne pada sneg da bi prekrio Dragovac već da bi zver ostavila trag ( Dušan Stojković )
- Venci nezaborava ( Biljana Stanisavljević )
- Ne dirajte mi svetinje ( Pajo Brkić )
- Zločin u Bojniku 1942. ( Ratko Popović )
- Balada o Stani i Stojanu ( Jelena Sarić )
- Sedam stotina ( i jedna) duša 17-og ( Teodora Petrović )
- Krvavi februar ( Nikola Ivković )
- Krvavi februar ( Elma Marinković )
- Nepročitana bajka ( Aleksa Mišić )
- Papuče ( Radmila Knežević )
- Mene niko neće da nema ( Negoslava Stanojević )
Odlučivao je žiri u sastavu:
- Marija Kostić ( profesor književnosti )
- Milica Milenković ( profesor književnosti )
- Marjana Vidojević ( profesor književnosi )
- Stevan Jovanović ( profesor književnosti u penziji )
RADAN PUSTA REKA