Село Мајковац се сместило крај бистрог планинског потока, подно врхова Радана. Једно је од најмањих Бојничких села и сасвим сигурно има најлепше уређен центар. Bогато je водом одличног квалитета па су зато у сентру села, крај моста, подигли спомен чесму. Крај чесме су крст и застава Мајковца, а изнад наткривен простор за дружење, са ког је одличан поглед на спортски терен, воденицу и базен и све се то налази на само пар километара од Петрове горе, једног од врхова планине Радан.
Мајковчани,како они који у њему живе, тако и они који одатле потичу, су већином изузетно вредни људи. Ако неко да један динар остали додају и један свој и од тога, сопственим рукама, ураде нешто на уређењу свог села. Међу њима постоји једна екипа која је, пре отприлике 35 година, направила базен 6x12x2 метара. Било је то право чудо, долазили су да уживају и људи из околних места. „На базену би се окупило и по 80 купача, а тада Лесковац није имао базен“ сећа се наш домаћин.
У самом центру овог планинског села је махала Антанасковића, где живи Милун са супругом и то преко целе године. Сада је у пензији, а док је радио живели су у Бојнику. Питали смо га какав је Мајковац за живот и колико има становника. С лакоћом и задовољством је одговорио да је Мајковац изузетно пожељно место за живот , околина је прелепа, има довољно воде, одличног квалитета, ваздух је чист планински, а ту је у центру села и уређен простор за спорт и дружење, као у неком планинском туристичком центру, урбаном излетишту, али и боље , нема велике гужве. Али на питање колико становника има у Мајковцу каже да је тешко одговорити. У селу је 35-36 домова, становника је по попису из 2011. године свега 9, па ипак лети и за викенде има неког у свакој кући, а често се на окупу нађу и по три генерације. Тамо где је обично јез међу генерацијама, у Мајковцу је разумевање и блискост па је делом и зато Мајковац село у коме људи воле да долазе и желе да ту живе, ту се људи слажу и помажу.
Људи се полако враћају у Мајковац, захваљујући томе што ту постоје услови за неки додатни бизнис. Враћају се и људи средњих година, још увек радно способни,обнављају своје куће и саде воћњаке. У задњих неколико година обнови се, годишње, по 2-3 куће. Околина је прелепа па је могуће бавити се и сеоским туризмом али нема ко, јер је посао око гостију напоран генерацији која се враћа у Мајковац. Како каже наш домаћин, Милун, тако је у целом под Раданском делу, има кућа, околина је прелепа, али нема ко да дочека и угости туристе. Па ипак Мајковац нема чиме да задржи младе, да у њему живе, током целе године. Нема у близини радних места, нема школе и амбуланте, а ни продавнице све до Бојника. Земљиште и надморска висина су такви да се, од пољопривреде, може бавити само воћарством и сточарством. Удаљеност је неких десетак километара што није много али зими се, колико-толико, редовно чисти само асфалтни пут кроз село па људи из махала морају своје аутомобиле да паркирају у центру или крај пута и до куће оду пешке. Итернета и мобилне телефоније нема , оператери нису заинтересовани, а Мајковчани би волели да користе интернет и у свом селу, а многи би често долазили и зими, кад би се путеви боље чистили и лакше стизало до махала. Не могу сами и механизацијом, коју имају, да одржавају ни атарске путеве, каже наш саговорник, Милун Антанасковић и додаје да Мајковчани нису једини, многе муче те инфраструктурне муке , али би били задовољни да и њима неко нешто помогне јер су ,по његовим речима, до сада све радили сами.
Надају се да ће асфалтирање пута преко Радана и Агроиндустријска зона у Косанчићу омогућити неком Мајковчанину радно место па ће моћи да на посао путује из Мајковца јер, како каже, на западу се до посла путује и по 100-200 километара, а од центра Мајковца до Бојника је свега 12 км.
“ Чланак је урађен у оквиру пројекта “ ДА НАШИ БУДУ СА НАМА “ , који суфинансира општина Бојник, а реализује Радан Пуста Река портал. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.“
РАДАН ПУСТА РЕКА