Јавна расправа о буџету општине Бојник за 2022

У Бојнику је одржана прва јавна расправа о буџету за 2022. годину.  Јавној расправи су присуствовали Александар Настић и Благица Радоњић,  службеници за припрему и извршење буџета. Они су истакли да је циљ ове расправе да се чују предлози и сугестије грађана у циљу побољшања услова живота и рада свих мештана.

Присутни су били  Председници Месних Заједница и заинтересовани грађани. Драган Николић је изнео свој предлог као представник пчеларског удружења „Бојник“. Истакао је да је ово удружење носилац развоја пчеларства у целом Пусторечком крају, да је локална самоуправа у досадашњем периоду подржавала пчеларе али да би требала да у буџету повећа износ предвиђен за пчеларе. ПДВ од продаје меда иде у буџет а како наглашава до сада су више добијали риболовци и ловци. Подручје Пусте Реке и самим тим и Бојника је изузетно погодно за бављење пчеларством , којим би могли да се баве и млади који одлуче да остану у општини Бојник. Николић предлаже да се у буџету за 2022 годину предвиди око 3 милиона динара којим би се субвенционисала набавка свега оног што је потребно за одржавање и развој пчелињака и пчеларства, као што су на пример кошнице, ројеви, пакетни ројеви али и тримери за траву и слично. Осврнуо се и на то да је мед тражени извозни артикал.

 

Присутнима се обратио и Милорад Станимировић из села Каменица  истакавши потребу за продужењем секундарне водоводне мреже због тога што се бунари замуте код јачих падавина а лети већина пресуше па мештани доносе воду из Бојника или са планинских извора.

 

Као предстаник села Горњи Брестовац  јавио се Горан Стефановић истичући да је за опстанак овог и суседних села преко потрбно да се доведе вода за пиће. Нагласио је да је ово село дало највише за изградњу акумулационог језера и да су многи отишли из села немогавши више да се издржавају од својих сада мањих имања. Истакао је и захтев да се очисте сада зарасли путеви према суседним селима Вујанову и Дубрави да би постојала каква таква инфраструктура, да може бар трактором да се прође. Да би се сада отишло у једно од ова два села удаљена 2-3 километара мора се прећи  15-20 км. Захтеву се придружила и госпођа Гордана Анђелковић истичући да је Горњи Брестовац због језера погодан за развој сеоског туризма али су вода, струја и путна инфраструктура предуслови за развој туризма и повратак на село где још увек постоји и школа и продавница.  Госпођа Гордана Анђековић као дугогодишњи туристички радник, оснивач туристичке организације у општини нагласила је да је туризам једна од три основне гране и заједно са пољопривредом чини економску развојну основу. Истакла је да Брестовачко језеро припада  парку природе „Радан“. Од 2012 када је прецизиран развојни план Брестовачког језера до сада на развоју села Магаш и Горњи Брестовац ништа није урађено, наглашава г. Анђелковић. Нагласила је парадоксалну ситуацију да су житељи села Гоњи Брестовац  дали око 60 хектара , Магаш 10 ха и купљено је од Прокупља 12 ха за изградњу акумилације која  је део Јабланичког водосистема и преставља  сировинску базу за развој целокупног подручја које се водом снабдева из овог водосистема а сами немају водовод и здраву пијаћу воду. Предлаже изградњу  дистрибутивног цевовода до села Горњи Брестовац, Магаш, Славник и Речица. Наглашава да Радан планина и  Брестовачко језеро валоризацијом својих туристичких потенцијала могу значајно допринети развоју општине Бојник. Александар Настић је у свом коментару истакао да ће асфалтирање пута преко Радан планине подстаћи и развој туризма у Бојнику.

 

Присутнима се обратио и Зоран Здравковић као Директор центра за социјални рад и стакао да општина Бојник издваја  8-10% буџета за социјалу, центар за социјални рад, дневни боравак, црвени крст и дечја заштита и друго. Похвалио је предлог за развој туризма али је нагласио да се по његовом мишљењу чека да се достигне потребан степен развијености инфраструктуре да би то могло да се реши и сагласио се са Настићем да ће пут преко Радана допринети развоју туризма. Нагласио је да је програм за развој овог подучја изузетно добар али да ће морати да се усклађујеса  новонасталом ситуацијом. Као мештанин МЗ Ђинђуша говорио је о проблему са недостатком водоводне и канализационе мреже који има један део села.

Подели ово са пријатељима: