Село Граница, данас, је под густом маглом, од које се види, једва, десетак метара. Дошли смо у посету једном необичном човеку, веселе нарави, који воли живот и живи га на свој начин. Родио се и одрастао у овом селу али је младост провео у белом свету. Радио је на бродовима , како на Дунаву, тако и на мору.
Стојановић Чедомир, звани Чеда Гроф, има необичан хоби, воли и сакупља старе пољoпривредне машине. Један од његових трактора је стар око 100 година и до скора је повремено коришћен. Све машине су исправне, понекој недостаје акумулатор, треба променити уље, закрпити гуму или их само офарбати. О свакој од машина говори са великим познавањем и љубављу. Оно што Гроф има заслужује да се нађе изложено у неком музеју, а како је све у возном стању неће нас изненадити ако му се обрате филмски продуценти да им изнајми неки од трактора или комбајна за снимање филма. Машине те старости и уз то исправне су реткост. За некога су благо злато и драгуљи, за некога стадо оваца, а за Грофа то су ове машине и зато их чува и колико му средства дозвољавају рестаурира. Жели да сваку од њих доведе у фабричко стање. Погледајте каквим се машинама некада радило, а могло би и сада ако треба.
У Грофом дворишту нису само машине необичне, ту је санска коза са јарићима, свиња мангулица, ћубасте кокице, а до скора су ту били коњ и магарац и могли сте их упрегнути у чезе, које сада хватају прашину под шупом.
Ни бунари нису обични, врло су дубоки, 25-30 метара, неки ископани на сред раскрснице . Вода се из њих често вади чекрком. Скоро сви имају електричне пумпе којима ваде воду из бунара, кад има струје, а ко нема чека га напоран посао да извади довољно воде за људе и животиње, па и за поврће.
Лепа су наша села али су у многима, углавном, старији људи,некоме је живот лакши некоме тежи, а неко нађе начина да се бави и својим хобијем.
РАДАН ПУСТА РЕКА