Selo Granica, danas, je pod gustom maglom, od koje se vidi, jedva, desetak metara. Došli smo u posetu jednom neobičnom čoveku, vesele naravi, koji voli život i živi ga na svoj način. Rodio se i odrastao u ovom selu ali je mladost proveo u belom svetu. Radio je na brodovima , kako na Dunavu, tako i na moru.
Stojanović Čedomir, zvani Čeda Grof, ima neobičan hobi, voli i sakuplja stare poljoprivredne mašine. Jedan od njegovih traktora je star oko 100 godina i do skora je povremeno korišćen. Sve mašine su ispravne, ponekoj nedostaje akumulator, treba promeniti ulje, zakrpiti gumu ili ih samo ofarbati. O svakoj od mašina govori sa velikim poznavanjem i ljubavlju. Ono što Grof ima zaslužuje da se nađe izloženo u nekom muzeju, a kako je sve u voznom stanju neće nas iznenaditi ako mu se obrate filmski producenti da im iznajmi neki od traktora ili kombajna za snimanje filma. Mašine te starosti i uz to ispravne su retkost. Za nekoga su blago zlato i dragulji, za nekoga stado ovaca, a za Grofa to su ove mašine i zato ih čuva i koliko mu sredstva dozvoljavaju restaurira. Želi da svaku od njih dovede u fabričko stanje. Pogledajte kakvim se mašinama nekada radilo, a moglo bi i sada ako treba.
U Grofom dvorištu nisu samo mašine neobične, tu je sanska koza sa jarićima, svinja mangulica, ćubaste kokice, a do skora su tu bili konj i magarac i mogli ste ih upregnuti u čeze, koje sada hvataju prašinu pod šupom.
Ni bunari nisu obični, vrlo su duboki, 25-30 metara, neki iskopani na sred raskrsnice . Voda se iz njih često vadi čekrkom. Skoro svi imaju električne pumpe kojima vade vodu iz bunara, kad ima struje, a ko nema čeka ga naporan posao da izvadi dovoljno vode za ljude i životinje, pa i za povrće.
Lepa su naša sela ali su u mnogima, uglavnom, stariji ljudi,nekome je život lakši nekome teži, a neko nađe načina da se bavi i svojim hobijem.
RADAN PUSTA REKA