На југу Србије,подно Радан планине и 6 км од Лебана, налази се село Прекопчелица. Према легенди, место на коме је настало село, било је под густом храстовом шумом у чијим дупљама је било много пчела. Пут из Царичиног Града за Лебане водио је кроз ову шуму преко моста пуног пчелица па одатле Прекопчелица. Као насеље, Прекопчелица, има богату прошлост која датира из раноцивилизацијског периода. Била је велика и у Турско време, о чему сведочи црква посвећена Св. Николи летњем. Прелазећи мостић преко потока који окружује село, на самом његовом улазу, у порти пуној дрвећа приметићете звоник. Црква је изграђена 1873.год. на темељима старије грађевине а нови иконостас је добила 1910.године, док је стари иконостас пренет у цркву Св. Илије код Царичиног Града где се и данас налази.
Црква је једноставна грађевина правоугаоне основе са полукружном апсидом на источној страни и звоником подигнутим 1905-те као независном грађевином. Висок звоник цркве је озидао , према запису на самом звонику, Јованча Илић из Ивања 1905. године , а фасаду Стаменко Радоњић из Каменице 1911. године када је и кров, који је дотле био од камених плоча, замењен новим кровом. Црква је комплетно осликана и права је галерија народног фреско-сликарства, дело непознатог уметника, а по предањима осликао је Прекопчелички свештеник. Као најстарију, до изградње других, користили су је досељеници Горње Јабланице и Пусте Реке . Поред саме цркве налазе се гробови свештеника Петра Цветковића и његовог сина Харалампија, које су Бугари заклали 1915-те али и више споменика крајпуташа Прекопчеличанима страдалим у ратовима од 1912-1918. године
У црквеном дворишту, ограђеним зидом, поред капије са западне стране, постоји зграда у којој је била прва Прекопчеличка школа. Уосталом, Прекопчелица је више од стотину година за своје окружење била образовно-културни центар. Овде је међу првима у Јабланици и Пустој Реци отворена основна школа (1892-ге године). Због тога не изненађује да се у овом селу налазе две цркве, црква посвећена Св. Николи на улазу у село из правца Лебана и црква посвећена Св. Илији према Царичином Граду, али да село слави и Велику Госпојину, посвећену Успењу Пресвете Богородице. Некада је на овај дан био сеоски сабор, где су се окупљали људи из целог овог краја, а црквена порта била мала да их све прими, и данас је црква била пуна али како је радни дан углавном старијих људи док су млађи већином запослени у Лебану и Лесковцу дошли касније. Овде постоји традиција слављења ове славе, у Порти цркве, у хладовини многобројних стабала ораха, постављена је славска софра за окупљене вернике.
Домаћин славе ове године је Стевановић Душан а идуће године ће бити Митровић Милан. Породици Митровић ће то бити трећи пут да овде буду домаћини славе. Велика Госпојина или Успење Пресвете Богородице је један од 12 највећих хришћанских празника, слави се 28. августа и успомена је на овоземаљску смрт Богородице. У периоду између Велике и Мале Госпојине треба обавити обреде којима се изражава захвалност Богородици, заштитници жена и деце, а затим за родност и плодност земље и стоке, па је зато веома слављена, не само од жена, већ је славе и у селима.
РАДАН ПУСТА РЕКА