Свети Трифун у Мијајлици

Празник искрене љубави и вина. Цео хришћански свет овог дана слави. Православци , а понајвише виноградари и угоститељи, славе Св.Трифуна заштитника брачне љубави, верности и винограда, док на западу славе Св.Валентина, дан заљубљених.

Многа су веровања и обичаји везани за овај дан, да ће ако на Светог Трифуна падају киша или снег бити кишна и родна година, иначе ће бити суша. Обичај је међу виноградарима да, на тај дан, почну резидбу винограда. Први чокот који орежу залију црвеним вином, а најбоље вином из тог винограда, и помоле се Светом Трифуну, заштитнику свог биља, па и винове лозе. Сматрају да од тада почиње природа да се буди па се буди и љубав, а брачна љубав и верност су у хришћанству веома важни и изједначени по важности, како кажу, са љубављу према богу.

Источна страна Радан планине, где се налази село Мијајлица, је целог дана изложена сунцу, обасјају је већ први сунчеви зраци и греју све до вечери. Земљиште је различито, од песковитог, преко каменитог, до смонице али сунце и надморска висина су такви да изузетно погодују свом воћу. Овде добро успевају и шљива и јабука али је крај познат, од старина, по крушкама толико да многа места носе назив Крушкар. Наишли смо и на пар стабала крушке, за које се зна да су их још Турци, док су владали овим крајевима, калемили. Широко је распрострањена и дивља крушка. Подручје је погодно и за виноградарство. Задњих пар деценија се полако обнављају виногради и поново почиње да се производи вино.

Неколико је већих винограда на овом подручју, а највећи у селу Мијајлица је власништво Казимира Михајловића, који под виновом лозом има цео хектар и грожђе гаји по принципима органске производње. Не тако велики али добро уређен је и виноград Станимира Дојчиновића, Председника МЗ“Мијајлица“, који грожђе гаји пре свега због јела, а од вишка производи вино. У винограду има око 120 чокота, гижа, посађених у шпалир. Посађено је 7-8 сорти грожђа, тако да зрелог грожђа има од Светог Илије до Митровдана, од почетка Августа до почетка Новембра. Планира, како каже, да повећа површину под виновом лозом и посади још 50 чокота. На овом подручју, како то стручњаци и препоручују, сада се најчешће саде старе, аутохтоне сорте прокупац и пловдина за производњу вина али и стоне сорте које дају грожђе за јело.

Подели ово са пријатељима: