Упознали смо неколико жена из Лебанског удружења жена „Ружа“. Ово удружење постоји од 2010. године и има више од 50 чланица. Углавном се баве старим занатима али су и оснивачи социјалног предузећа „Раданска ружа“ где раде жене из маргиналних група. То су, углавном, самохране мајке, жене са инвалидитетом, из руралних подручја, старије од 55 година, углавном домаћице… и ниједној није било лако да дође до посла.
Како кажу, покретач свега је Слободанка Павловић, Председница удружења жена „Ружа“. Жене запослене у предузећу „Раданска ружа“ баве се производњом слане и слатке зимнице. Раде оно што знају и што су радиле за своју породицу код куће. Њихови најтраженији производи су ајвар, пинђур, малиђано и мацкало. Поред класичног, свима добро познатог,благог и љутог ајвара, производе и ајвар од зелених паприка и ајвар од цепканих паприка. Производ необичног имена мацкало, рекоше, је у ствари намаз од парадaјза који деца необично воле. Ту су наравно и слатки производи, сокови,џемови и слата од воћа које расте у околини и које откупљују од својих кооперанткиња такође жена из маргинализованих група.
Међу својим производима имају и целу линију слатких и сланих производа од органски гајеног воћа и поврћа. Ова органска зимница се углавном извози. Своје производе су изложиле на штанду на Парадајз фесту. Такмичиле су се за најбоље јело од парадајза и припремиле свој производ мацкало.
Сви производи „Раданске руже“ се припремају ручно, на традиционалан начин,као код куће, на шпорету Смедеревцу. У предузећу ради више од 30 жена. Многим женама, старијим од 50 година, плата у „Раданској ружи“ је била прва плата у животу, ту су са колегиницама први пут прославиле свој рођендан уз торту. Посао су овде нашле и млађе жене, самохране мајке, које због обавеза око деце могу да раде једино са клизним радним временом. Свака радница и свака кооперанткиња има своју тешку и дирљиву причу, али на посао и са посла иду са осмехом на лицу.
РАДАН ПУСТА РЕКА