Деда нам је дао крила да летимо.
У селу Лапотинце наишли смо на једну многочлану породицу. На окупу их је било деветоро, а недостајали су баба и деда који живе у иностранству. У ово наше савремено доба, кад млади парови једва чекају да се осамостале и сви желе да живе у граду, ова многочлана породица сваки тренутак, са уживањем, проводи у селу. У породичном дому окупе се три генерације, како сами кажу, они су једна велика породица и тиме се поносе. Најстарији чланови породице,деда и баба, још увек живе у иностранству док Дејан Ранђеловић Ванђа, са породицом, живи у селу Лапотинце и бави се пољипривредом. Ћерка Милица ради у Лесковцу и тамо живи због деце, али од раног пролећа до касне јесени сваки викенд је ту, у породичном дому, у селу и како сама каже волела би да њена деца одрастају онако како су расле она и сестра. Породичну кућу је направио деда , отац је уз дедину помоћ увећао газдинство, а сада је ред на њих, трећу генерацију да живе, раде и стварају.
Поглед Дејана Ранђеловића Ванђе са поносом пада на сина. кћери,зетове и унуке, сложне, вредне и радне младе људе, спремне увек да прискоче у помоћ један другом кад се ради, али и да се нашале и насмеју. После кратког договора пале се машине и креће на рад. Овде смо се уверили да су и жене добри трактористи.
Трактор са балирком возила је једна од кћери док су остали са другим трактором и приколицом товарили бале сена, били су бржи од кише. Са поносом су показивали тракторе и друге пољопривредне и прикључне машине. Обрађују велику површину, само под воћем имају 60 хектара. Кад крену у воћњак иду са три трактора са три атомизера, а ради се док се не заштити свих 60 хектара, ако треба и 24 часа без застоја и одмора. Ту су све прикључне машине да рад буде лакши, да се посао уради брже и принос буде већи.
Овде је, што се тиче пољопривредне производње, затворен круг. Тове бикове, стајњаком ђубре воћњаке и њиве, производе кукуруз и пшеницу и од њих сами праве концентрат за тов јунади, прасића и живине. Јунад продају сталном купцу и намеравају да прошире тов на 100 бикова, од садашњих петнаестак.
Воће прву класу продају, а од осталог пеку ракију. Поред овог, већ неколико година, баве се и откупом воћа за Некар. Имају своју откупну станицу где откупљују сво воће али, у договору са воћарима, воће преузимају и на терену. Својим возилима воће још исте вечери транспортују до хладњаче.
Живот ове породице је изузетно динамичан па су зато тренуци одмора драгоцени. Када киша не дозвољава рад на њиви време је за одмор, дружење и забаву. Окупе се око породичног стола, окрену прасенце на ражњу, чују се шале и смех.
Како Дејан Ранђеловић Ванђа рече „Деда нам је дао крила да летимо“. Ови млади људи лете сложно, а ми им желимо да још дуго овако лете.
РАДАН ПУСТА РЕКА