У току је берба малине у атарима Бојничких села. Када изговоримо берба малина помислимо на Ариље и тамошње малињаке али све више је засада малине и у Бојничком крају. Били смо на берби у селу Доње Коњувце, на малињаку Бојана Стојановића, крај Коњувачке реке.Ово је била 5-та берба ове године и очекују још једну велику бербу и 2-3 онакве као на почетку, наравно ако време послужи.Тренутно су на половини сезоне и очекују укупан принос око 3000кг са ове парцеле.
Година је била прилично кишовита па многи имају проблеме са трулежи, наш домаћин је успео да сачува род у свом малињаку. Ова је година за Црвено злато била нешто лошија, око 40% је подбацила у односу на претходну годину али је цена добра па су наши домаћини задовољни.
Малину предају хладњачи „Дадап“ у Дољевцу са којом сарађују скоро целу деценију. Сезона је започела ценом од 200 динара по килограму, а сада је скочила на 210 динара за килограм овог црвеног злата. Берба је и овог пута окупила на моби домаћине, комшије и рођаке. Тек кад заједно не могу да оберу све траже и додатне раднике. Цена радног сата доброг берача је као килограм овог воћа али су ови берачи изабрали да буду плаћени у меду, јер наш домаћин је успешан пчелар и ове године је изврцао подоста меда.
Бојан Стојановић је млади пољопривредник. Остао је да живи на свом породичном имању, у селу Доње Коњувце. Тренутно ради у фабрици, а пољопривредом се бави после радног времена и викендом. Житарице и поврће гаји колико за своје потребе. Посветио се узгоју воћа и сродном пчеларству. Поред коња има јуницу, двадесетак оваца, свињу и кокоши колико за потребе породице. Нажалост Бојану Стојановићу нико није дао крила да лети. Вредни домаћин, уместо трактора, користи коња и запражна кола. Све што мора да се уради на њивама трактором и прикључним машинама мора да плати или много чешће да одради. Пријатељи њему покосе и покупе сено машинама, а он помаже њима кад им је потребан још један пар руку.
На селу то добро знају, много је послова које један човек не може сам да уради колико год машина имао. На селу човек може сам да живи али не може сам да ради. Овај млади човек је пример оног што општина подстиче, живи на селу, у својој кући, запошљен је и бави се поред тога и пољопривредом и тако допуњава свој кућни буџет, његово имање не зараста у коров и његово село не остаје празно.
Пољопривредници Бојничког краја се све више окрећу воћарству. Општина даје субвенције и помаже развој ове гране пољопривреде јер ово поднебље и ови терени су као створени за воће. Никло је много засада јагодичастог воћа.
Наш домаћин, Бојан Стојановић, има 12 ари под малином и исту површину под купином, такође гаји и јагоду. Крај малињака је засад лешника, а ту негде су и шљиве али и вишње и виноград. У припреми је расад за још једну парцелу под јагодом. На овој ће парцели јагода бити сађена на фолију. Део ће посадити расадом који, сами припремају, а за оно што недостаје потрудиће се да добију субвенције и посаде сертификован садни материјал, јагоду Зенгу. Овакви засади, у овом и суседним селима, ничу захваљујући томе што постоји могућност заливања системом кап по кап. Такав систем користи и наш домаћин за заливање малине али и купине, а уградиће га и у нови засад јагоде.
РАДАН ПУСТА РЕКА