Људи мигрирају а места напредују и стагнирају својим ритмом. Косанчић је сада само село а између два рата Косанчић је био Општинско место. Некада давно Косанчић је био најразвијенији у широј околини а у њему је живела једна од најбогатијих породица, породица Анђелковић. Поседовали су огромно имање,акције у Бору и Мајданпеку, између осталог поседовали су и банку у самом Косанчићу.
Потомци ове породице су се и сами одселили из Косанчића, по причи мештана део се одселио за Ниш и тамо има живих потомака ове породице док о онима који су се одселили за Београд немају податке. Мештани још увек препричавају анегдоту о томе како је једном давно краљ пролазио колима кроз Косанчић. Кола су се покварила а газда Анђелковић је упрегао своје најбоље коње у најлепши фијакер и одвезао краља.
Косанчић је попут праве варошице имао све од општине, преко полицијске станице, амбуланте, породилишта, пијаце,продавнице, кафане, посластичаре,кројача, обућара, бензинске пумпе… Полако је стагнирао док се недалеко одатле стварао нови центар, Бојник. Сада је Косанчић лепо уређено село са занимљивом историјом и пун контраста.
Видећете скоро једнак број запуштених кућа ураслих у коров али и прелепих домова, правих палата које показују велику раслојеност становништва. Овде се гради агро-бизнис зона па су све тенденције да ће развој Косанчића кренути узлазном линијом, можда ће овде поново живети неко ко поседује банку.
РАДАН ПУСТА РЕКА