Данас је Велики Петак, један од највећих Православних празника и свакако најтужнији. На данашњи дан је, на крсту, страдао Исус Христ. Црквена звона не звоне, а народ се у Цркву позива клепеталима. Служи се служба јутарња , затим Царски часови, а увече вечерња служба, износи се плаштаница и опходи око храма. Пости се, уздржава од весеља,не ради ни у кући, ни у пољу, прочишћава и тело и дух, зато што је Велики Петак дан жалости али и припрема за највећи и најрадоснији празник – Ускрс.
Наш народ има много обичаја, сваки крај помало модификује обичаје. Ово су обичаји Пусторечког краја, које смо снимили код наше домаћице Милене Станисављевић у селу Мала Црквица.
Припреме за најрадоснији хришћански празник почињу у Четвртак. То је дан када се фарбају јаја. Данас се много тога може купити, све је лепо спаковано у кутијице и кесице, практично је, лако и разноврсно. Има боја, кристала,капсула, налепница, фолија… Јаја традиционално украшавају домаћице али сада се, често, придруже и остали чланови породице. Свако има своју традицију и свој начин, а заједничко је да се јаја обоје црвеном бојом и прво црвено обојено јаје сачува до слеећег Ускрса. То јаје је Чуваркућа. Почиње се ујутру бербом биља потребног за украшавање јаја. То су најчешће лековите и зачинске биљке, које током кувања отпуштају боју, али и оне лепих облика листова или цветова. Много је начина бојења и украшавања јаја, а наша домаћица, Милена Станисављевић нам је показала како се то некад радило. Ова обојена јаја се чувају до Ускрса, који је увек у Недељу. На Ускрс почиње славље, јаја се једу,ломе куцањем једно од другог, такмичи чије је јаје најјаче, и пре свега поклањају. Ако некуд кренете у госте носите на поклон обојена, шарена,украшена јаја и то за сваког члана домаћинства по једно, а домаћини Вам узвраћају на исти начин па кући доносите онолико комада колико Ви имате чланова домаћинства. Ова традиција, по предањима, води порекло од давнина, када сисромашна жена није имала чиме да, на овај, најсрећнији, празник обрадује децу па је црвеном бојом обојила јаје и то поклонила, изражавајући своју срећу због Христовог ускрснућа.
Много је обичаја и предања у нашем народу, подсетимо их се и тако их сачувајмо јер они су део нас и наше традиције. У томе нам помаже наша данашња домаћица која је написала књигу „Да се не заборави“, у којој управо пише о обичајима у Пусторечком крају. Милена Станисављевић, из Мале Црквице, добитница је Октобарске награде општине Бојник. О себи каже да је чувар традиције, заљубљеник у историју, онај који краде од заборава дух прошлих времена и чува га за нова поколења. Придружимо јој се.
РАДАН ПУСТА РЕКА