Породица Стојановић живи у селу Косанчић, у дому у коме Стојановићи живе више генерација. Њихова прича је једна од многих са југа Србије. Некада су радили у локалној фирми али су пре двадесетак година добили отаказ због финансијских проблема у које је фирма запала. окренули су се пољопривреди, која им је до тада само допуњавала породични буџет. Сада обрађују земљу и гаје коке носиље.
Код куће смо нашли домаћицу Анкицу Стојановић, показала нам је своје домаћинство и мало причала о животу какав сада живе. Баве се живинарством, углавном производњом јаја која продају на Лесковачкој пијаци али и на велико драгсторима. Да би им производња била исплативија храну за коке производе сами.
То није све, баве се и ратарством између осталог сеју сунцокрет, имају засаде вишње и малине, тек неколико година, и задовољни су резултатима, а ту су и свиње које гаје за своје потребе. Све су, како каже Анкица Стојановић, постигли само великим радом али би било много лакше када би држава пружила мало већу подршку пољопривредницима из ових крајева, кроз субвенције или на неки други начин, зато што је младима који почињу или развијају газдинство наслеђено од родитеља тешко да стартују без добре финансијске подлоге.
Ово су вредни људи и ако их неко позове отићи ће да раде. Мештани су их похвалили да су брзи у послу и радо их зову кад год им требају радници, нико тако брзо као они не обради пиле за у замрзивач, веже малину или испрска вођњак. Па ипак за свог наследника желели би један стабилнији живот, волели би да се запосли у некој фирми, близу, да би могао као некад они пољопривредом само да допуњује породични буџет.
Нову наду им улива изградња агробизнис зоне у Косанчићу, надају се као и многи из овог краја да ће се ту наћи радно местои за неког од чланова њихове породице. Буде ли се син ту запослио неће отићи трбухом за крухом и негде у белом свету бити подстанар већ ће остати ту на свом огњишту.
РАДАН ПУСТА РЕКА