Пласман и продаја производа представља крај једног производног циклуса. Тако је и у пољопривреди, сељак ради током целе године, сади, сеје, окопава,ђубри, третира заштитним средствима,наводњава,бере. Кад се оберу јагоде, малине или купине,кад се утове свиње, јагњад и бикови достигну тежину за клање, треба продати. Каква ће зарада бити зависи од понуде и потражње, како ће ко пласирати своју робу, какве ће уговоре склопити…
Воћари највећи део своје производње углавном предају хладњачама са којима склопе уговор почетком сезоне. Један мањи део производње стигне на пијачне тезге. Многи произвођачи поврћа своју робу продају управо на пијаци. О пласману робе на пијаци разговарали смо са председницом удружења пијачних продаваца, Душицom Адемовски . Упознала нас је са ситуацијом каква је тренутно. Каже да су пијачни продавци пољопривредни произвођачи али и трговци. На свакој тезги је избор производа велики, то један произвођач, тврди, не може све да произведе зато производи 2-3 производа, а остале купује на кванташу или од колеге са суседне тезге да би употпунио своју понуду. Кад саберe своје дневне трошков, гориво да довезе робу на пијацу, закуп тезге, доручак, а уз то нема гаранцију да ће робу продати, често одлучи да ипак производе да на откуп.
Произвођач мора, да би му се производња исплатила, да кад прода оно што је током године произвео, покрије све трошкове производње, да плати порезе и доприносе за свих 12 месеци и да му остане макар минималац за живот. Да је мотика лака сви би је држали је њен начин да каже да је посао на пољопривреди напоран, а зарада зависи од много фактора. У другачијој су ситуацији они којима је пољопривреда допунско занимање, они не морају да уплаћају 10-15 хиљада месечно да би имали пензијско и здравствено осигурање. Више пута је поновила став да се пољопривредном произвођачу производња не исплати ако је цена поврћа или воћа, када га продаје, испод 1 евра и да би држава требала да обезбеди минималну цену за производ.
Цена купине, у тренутку када смо разговарали, је била добра, 300 динара килограм али је то, како Душица каже, једном у 6 година. Када је цена добра многи посаде, за 2-3 године тржиште буде засићено и цена падне на 50-80 динара, онда многи пољопривредници искрче засаде, понуда се наредних година смањи и цена скочи и тако у круг.
Дотакли смо и тему пољопривредних пензија. Душица каже да су тако мале да пољопривредници често не могу себи ни лекове да приуште. Истакла је да многи говоре да сељаци имају сир,млеко,јаја и да им не треба велика пензија али она каже да би се имало сир,млеко и јаја треба произвести храну за стоку и бринути о животињама, а то стари људи од 72 године и више нису у стању. Они немају зато што не могу да раде и производе, често живе тешко ослањајући се на помоћ млађих који ни сами немају довољно за себе, своју децу и своје родитеље.
“ Чланак је урађен у оквиру пројекта “ ФАБРИКЕ НА ОТВОРЕНОМ “ , који суфинансира општина Бојник, а реализује Радан Пуста Река портал. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.“
РАДАН ПУСТА РЕКА