Мештани села Турјане, они који ту живе стално, преко лета, долазе викендом или реновирају куће да би се ту доселили, су oрганизовали сеоску мобу, модерно речено, радну акцију и очистили растиње крај пута. Рекoше нам да путеви нису чишћени већ 50 година, пола века. Толико су били урасли да су долазећи у село молили бога да им нико не наиђе у сусрет, нису могла двоја кола да се мимоиђу а често би и изгребали ауто долазећи.
Неколико старијих мештана који ту стално живе су кренули да уређују и чисте сеоске сокаке моторним тестерама и тримерима за траву колико они то могу. На иницијативу Лесковчанке Русије Руле Ђорђевић, пореклом из Турјана, која у селу проводи сваки слободан тренутак, у акцију су се укључили и многи други. Многи су специјално због учешћа у овој акцији дошли у село из околних градова баш тог викенда. Формирана је Вибер група за лакшу комуникацију и одређен датум кад ће се радити. Посла је било толико да се није могао завршити за један дан али поглед на уређени део дао је елaн свима па су се поново окупили да наставе посао. После другог дана рада скоро све сеоске улице и приступни пут су очишћени. Решили су да растиња ослободе зграду МЗ, школу и школско двориште и сеоско гробље тако да ће се поново окупити и радити још један дан.
Највреднији је био најмлађи акцијаш, увек спреман да помери грану, нешто донесе, потрчи и дода, а за награду би волео да са осталом децом аигра фудбал када се лети окупе, ливада је ту али нема голова а њих је десетак другара , браће, фудбалера. Каже, кад би било голова или коша пустали би и старије да играју.
Показале су се и домаћице, за вредне акцијаше свих узраста на столу су се нашли освежење и доручак од правих сланих и слатких ђаконија. Нашли су се ту гибаница, проја, домаћи сир…
Радило се уз песму и шалу која се мешала са звуцима моторних тестера и тримера. Крај пута су израсла права стабла пречника и по 10цм, ипак је прошло пола века како путеви овде нису чишћени. Сада се поново виде камени зидови кућа и ограда. Сада су путеви поново довољно широки да се два аутомобила мимоиђу или мирно прође трактор са пуном приколицом.
Крај дана је био резервисан за роштиљ и дружење. Мештане је овај посао ујединио. Урадили су много, урадили су сами, својим средсвима, волели би да им општина помогне насипајући пут где је то потребно а прижељкују и осветљење да би се осећали безбедније због учесталих крађа и ломљени асфалт као дуготрјније решење да пут буде проходани у време киша.
Турјане је мало Бојничко село смештено између два асфалтна пута Бојник-Оране и Бојник-Каменица-Мијајлица. Село Турјане чини 6 махала, Римљанска, Шумарци, Средња,Жиговци, Кечмала и чак и сада у свакој од њих живи по неко. То је право село из бајке , расуто на неколико брежуљака и скривено шљивицима. Подигнуто је на обалама Римљанског потока чије је извориште на локалитету Горње ливаде а има још неколико извора који су углавном каптирани и вода доведена до појединих сеоских кућа. У атару овог питомог села живело се од давнина, о томе говоре остаци зидина старог Римског насеља на локалитету Питоме ливаде.
Овде је мир и чује се цвркут птица јер без обзира што је на свега неколико километара од Бојника никоме није на путу или крај пута, овде долазе само они који ту живе и они који су ту наследили куће и окућнице, одржавају их и проводе викенде и годишње одморе. Ту је већ неколико породица пензионера повратника на село. Већина ради или је радила у полицији, војсци, као ватрогасци и рано одлазе у пензију. Желе да се врате у своје родно село, отворе куће, баве се пољопривредом, а многи већ сада саде воћњаке и реновирају своје домове припремајући се за повратак.
Овде се живи скоро као некада, устаје са петловима а у кућу повлачи са првим мрако, нема поред асфалта ни уличног осветљења. Вода стиже из бунара, негде слободним падом а негде електричном пумпом, струја често нестаје а кварови се споро поправљају, као и у свим другим селима. Па ипак, Турјане оживи у рано пролеће, први дођу они који су ту већи део године али зиму проводе у граду, за њима стижу викендаши да уживају у нетакнутој природи и отворе и уреде своје куће за летњи период. Средином лета, у сезони годишњих одмора више од половине кућа је отворено, ту су бабе и деде за њима дођу унуци да проведу цео школски распуст, а ето и њихових родитеља кад су на одмору или за викенде.
Село је по попису из 2002.годне имало 79 становника, из 2011. године 34 али се сада по речима мештана примећује пораст броја становника захваљујући пензионерима који се враћају на своју дедовину и онима који живе и раде у Бојнику и околним градовима који обнављају своја имања, саде нове воћњаке и ту стационирају своје пчелињаке.
Село је некада имало основну школу , најстарији причају да је прва пољопривредна школа била у Турјану, а сада има новог Председника МЗ и своју учитељицу необичног имена, Русија-Руле, која сваки свој слободан тренутак са породицом проводи у Турјану. Воли ово село и главни је „кривац“ што се окупио овако велик број људи.
РАДАН ПУСТА РЕКА